PAD GLOBALNE EKONOMIJE Svetski ekonomski forum u senci straha od recesije

BizPortal | 15:21 | 25.05.22 Biz info

Posle dvogodišnje pauze, ponovo je svetskoj poslovnoj i političkoj eliti dozvoljeno da lično prisustvuju skupu u Švajcarskoj.

Shutterstock

Strah od recesije nadvio se nad Svetskim ekonomskim forumom u Davosu.

Posle dvogodišnje pauze, zahvaljujući Kovidu, ponovo je svetskoj poslovnoj i političkoj eliti dozvoljeno da lično prisustvuju samitu. No, ponovno okupljanje remete upozorenja o „strašnim ljudskim posledicama“ pada rasta svetske ekonomije, jer rat u Ukrajini pogoršava rastuću inflaciju. Centralne banke su podizale kamatne stope kako bi pokušale da ublaže rastuće troškove života, ali mnogi se pitaju kakav će biti efekat tih mera, piše BBC.

Najveća zabrinotost zbog Evrope i Velike Britanije

-Postoji veliko pitanje, da li će centralne banke morati da podignu kamatne stope toliko da zapravo uguše rast ekonomije? Da li će moći da ublaže situaciju i izvedu meko prizemljenje? Mnogi od razgovora ovde u Davosu su se vodili na temu: Koliki je procenat verovatnoće da se dogodi recesija? Recimo, pola-pola – rekao je Bil Vinters, izvršni direktor banke Standard Chartered.

Zabrinutost je najveća zbog Evrope i Velike Britanije, zbog velikog uticaja rasta cena ruskih energenata na njihove ekonomije. Napad Rusije na Ukrajinu, takođe, je doveo do ozbiljnog poremećaja ključnih zaliha hrane, pšenice i suncokretovog ulja. Očekuje se da će poremećaj u snabdevanju potrajati i sledeće godine.

Iako recesija, takođe, preti i Sjedinjenim državama, uzroci su sasvim drugačiji nego u Evropi. U SAD potražnja raste. Postoji spirala plata i cena i za usporavanje privrednog rasta je odgovorna centralna banka koja podiže kamatne stope. Međutim, u Evropi tržišta ne funkcionišu kako treba. Uobičajeni odgovor tržišta na visoke cene energenata ili hrane je da to daje podsticaj za veću proizvodnju. Ovaj potez, tokom nekoliko meseci, pomogao bi da se smanje cene. Iz različitih, ali povezanih razloga, ti mehanizmi trenutno ne rade.

Barem se bankarski sektor drži dobro

Kada govorimo u cenama hrane na njih ne utiče samo invazija na Ukrajinu, jednu od svetskih žitnica. Lična zabrinutost mnogih ovde, u Davosu, da je sve što se dešava deo ruske strategije o testu izdržljivosti međunarodne zajednice. Da se„glad koristi oružjem“, kako je izjavio jedan bankar.

I zaista, šef Svetskog programa Ujedinjenih nacija za hranu, Dejvid Bizli, rekao je da je ruska pomorska blokada ključne luke za izvoz žitarica Odese „objava rata svetskoj bezbednosti hrane“.

Sameh Šukri, ministar spoljnih poslova Egipta, najvećeg svetskog uvoznika pšenice, rekao mi je da za sada njegova zemlja ima dovoljno snage i zaliha da prebrode krizu. On veruje u diplomatsko rešenje sukoba u Ukrajini.

Osim toga, finansijeri kažu da ih nije iznenadilo, nakon tolikih godina savetovanja da ne ulažu novac u fosilna goriva, što nedavni rast cena nije podstakao dodatnu proizvodnju koja bi inače smanjila cenu energenata.

Olakšavajuća okolnost je što se barem bankarski sektor čini u relativno dobrom stanju i ne bi trebalo da ubrza bilo kakav pad.

Ipak, u dve ključne oblasti koje izazivaju globalnu krizu troškova života, normalni mehanizmi ne funkcionišu.

To je ono što čini predviđanja, kada se stvari slegnu, izuzetno teškim.