NAJJAČA EKONOMIJA SVETA U DRUGOJ BRZINI Dok velike američke kompanije ukidaju hiljade radnih mesta, šta se zbiva s tržištem rada?

BizPortal | 10:09 | 06.09.22 Biz info

''Berza radne snage nije vruća, ona je kao gorući pakao''.

Shutterstock

Ekonomija SAD se smanjila u prvoj polovini ove godine, raspoloženje potrošača prigušeno je visokom inflacijom i nemirima u inostranstvu, a neke velike kompanije su ukinule hiljade radnih mesta. Međutim, američko tržište rada nije posustalo.

Američki poslodavci najavili su samo 20.485 otpuštanja u avgustu, što je najmanji ukupan broj od 1993. godine, prema podacima koje su krajem prošle nedelje objavili Čelindžer, Grej & Krismas.

Drugi izveštaj Ministarstva rada pokazuje da su zahtevi za beneficije za nezaposlene pali na 232.000 u nedelji koja je završena 27. avgusta, što je za 5.000 manje u odnosu na prethodnu nedelju. Zahtevi za odštetu sada su na najnižem nivou u poslednja dva meseca, piše CNN.

„Tržište rada nije vruće, to je kao pakao koji gori“

Nedavni podaci o zapošljavanju, uključujući julski izveštaj o poslovima i anketu o fluktuaciji radne snage, takođe su prkosili očekivanjima analitičara i ekonomista da će tržište rada usporiti kako se oporavlja od pandemije i dok Federalne rezerve preduzimaju ekstremne mere da ukrote inflaciju i tražnju, prenosi portal index.hr.

U julu se očekivalo da će se rast zaposlenosti usporiti na oko 250.000 novih radnih mesta, uz smanjenje broja slobodnih radnih mesta na 10,5 miliona. Umesto toga, dodato je 528.000 novih radnih mesta, a broj raspoloživih radnih mesta je povećan na 11,2 miliona.

-Tržište rada nije vruće, to je kao gorući pakao – rekla je Megan Grin, glavni ekonomista Instituta Krol i viši saradnik na Univerzitetu Braun.

Vruće tržište rada dodatno komplikuje situaciju za Federalne rezerve, koje trenutni odnos dva slobodna radna mesta za svakog tražioca posla vide kao potencijalni pokretač viših plata koje bi mogle dovesti do viših cena i zadržati inflaciju visokom. Federalni izveštaj o poslovima u petak će se pažljivo pratiti u potrazi za znakovima usporavanja rasta zaposlenosti.

Ekonomisti procenjuju da će u avgustu biti otvoreno oko 300.000 radnih mesta, što je značajan pad u odnosu na jul i najniži mesečni porast od aprila 2021. godine.

U naslovima su dominirale najave otpuštanja

Najave o otpuštanju dominirale su naslovima u poslovnoj štampi u poslednje vreme. Iako bi to moglo biti pokazatelj pukotina na širem tržištu, to takođe predstavlja razvoj fokusiran na kompaniju ili industriju, kaže Ron Hetrik, viši ekonomista u kompaniji za analitičare tržišta rada Lajtkast.

Većina tih najava došla je od tehnoloških ili povezanih kompanija koje su povećale svoju radnu snagu kako bi zadovoljile iznenadnu potražnju za njihovim uslugama tokom pandemije.

-Stvari se ponovo hlade, tako da će te industrije morati da se smanjuju – rekao je Hetrik.

Kako pandemija jenjava, druge industrije vide sve veću potražnju. Ljudi ponovo uzimaju odmor, večeraju vani i troše u drugim uslužnim oblastima kojima nisu mogli pristupiti tokom većeg dela 2020. i 2021. Ta promena je ostavila neke kompanije ranjivim, rekao je Gas Faučer, viši potpredsednik i glavni ekonomista u PNC-u Finansijske usluge.

-S obzirom na to, potražnja je i dalje jaka u ekonomiji; mnoga preduzeća i dalje nemaju dovoljno osoblja. Tako da je otpuštenim radnicima prilično lako da nađu nove poslove – rekao je Faučer.

Manje od 30 odsto nezaposlenih je bez posla 15 ili više nedelja, pokazuju podaci BLS, nivo koji nije viđen od pre Velike recesije, osim kratkog naleta sredinom 2020-ih kada je tržište rada počelo da raste nakon zaključavanje je ublaženo.

U nekim delovima SAD nedostatak radne snage je veliki problem

U nekim delovima SAD, nedostatak radne snage teško opterećuje preduzeća. Federalne rezerve Mineapolisa, nakon anketiranja 444 klijenta u šest država, otkrile su da većina ispitanika planira da nastavi da zapošljava u narednih šest meseci, 10 odsto ispitanika reklo je da otpušta poslove, a oni koji su stabilni izrazili su zabrinutost da li će moći da zadrži zaposlene.

Preduzeća u državama kao što su Merilend, Virdžinija i Severna Karolina takođe pažljivo prate broj svojih zaposlenih, prema Federalnim rezervama Ričmonda, ali malo njih pribegava otpuštanju, rekao je Endrju Bauer, potpredsednik i regionalni izvršni direktor.

-Verovatnije je da će, ako se posao ipak otvori, oni biti sporiji da popune taj posao u iščekivanju onoga što bi se moglo dogoditi – rekao je Bauer.

Postoje neki sistemski izazovi za ublažavanje nestašice radne snage. Broj radnika na tržištu nešto je ispod nivoa pre pandemije, a stopa udela radne snage u padu je od ranih 2000-ih, kada je iznosila oko 67 odsto, da bi u julu pala na malo iznad 62 procenta. Ekonomisti su očekivali da će taj postotak rasti kako privreda bude otvarala nova radna mesta; međutim, ove godine je zapravo pao.

-Tih 4 ili 5 postotnih poena predstavlja nekoliko miliona ljudi koji bi nam stvarno bili potrebni – rekao je Hetrik.

Ekonomisti i dalje raspravljaju o tome ko su ti nestali radnici i šta ih drži van tržišta rada. Možda je problem u nedostatku brige o deci, zabrinutosti u vezi sa zdravljem, potencijalno restriktivne politike useljavanja i prevremenog penzionisanja koje je ubrzalo demografsko kretanje koje traje već decenijama.

Postoji i mnogo nepoznanica, uključujući uticaj obeshrabrenih ili marginalno povezanih radnika ili onih koji pate od dugotrajnih ili hroničnih posledica kovida-19. Nedavna studija Instituta Brukings procenjuje da „dugi kovid“ drži do četiri miliona ljudi van tržišta rada.

„Radnici diktiraju uslove“

Uprkos široj ekonomskoj neizvesnosti, tas na vagi je i dalje u velikoj meri nagnut u korist radnika, rekla je Boni Dauling, saradnica u poslovnoj konsultantskoj firmi Mekinzi.

-Ako se nalazite na tržištu gde postoje dva posla za svakog tražioca posla, mislim da je teško reći bilo šta osim što radnici diktiraju uslove – rekao je Dauling.

Dauling je bio koautor nedavnog Mekinzijevog izveštaja koji je nastojao da se pozabavi velikim nedostatkom radne snage i onim što možda drži mlađe zaposlene podalje. Aspekti kao što su fleksibilnost radnog mesta, smislen rad i kompenzacija navedeni su kao ključne želje zaposlenih.

-Mislim da se mnogi od njih neće vratiti na tržište rada ako nema obećanja da će te potrebe biti zadovoljene. A ako obećanja ne budu ispunjena, jasno su stavili do znanja da su voljni da ponovo odu. Moramo temeljno da preispitamo kako radimo – zaključila je Dauling.