KO SVE IMA KORISTI OD RATA U UKRAJINI Ili – šta bi se desilo ako bi Đinping totalno ugasio ajfon

BizPortal/S. Stamenković | 15:31 | 28.04.23 Biz info

Svet je komplikovana tvorevina.

Foto: Shutterstock

Rat u Ukrajini je mnogima doneo rast prihoda i novu šansu za razvijanje privrede, iako će malo ko to javno i priznati, što je i logično. Dok svet grca u inflaciji, a pod svetom podrazumevamo narod koji je širom zemaljske kugle odavno počeo da se krsti pred rafovima svojih marketa, možda je pravi trenutak da vidimo ko je i koliko zaradio u vreme krize. Uz jednu ogradu – nešto od onoga što sledi je apsolutno dokazano, a neki podaci još čekaju potvrdu.

Možda je ružno što se to pominje dok je Ukrajina pod bombama, ali tokom ove nedelje se, više nego do sada, postavljalo pitanje kuda idu silni novci koje zemlje šalju za pomoć ukrajinskom narodu i vojsci. Priču je opet pokrenuo Simor Herš, američki novinar, koji je prvi optužio vlast SAD-a da je podmentula eksploziv na gasovodu Severni tok 2. Herš je sada izneo tvrdnje da je Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, kupovao rusko gorivo sa popustom, i to od novca koje je dobio u okviru američke donacije. Na taj način je, tvrdi Herš, nezakonito prisvojio ozbiljnu sumu od 400 miliona dolara.

Dakle, da ne trčimo pred rudu, ovo je teška i opasna optužba, ali jedno je sigurno – Zelenski se gotovo svakodnevno na Tviteru zahvaljuje silnim državama na novčanoj i vojnoj pomoći koju mu šalju. To je u redu, ali je takođe u redu da građani tih istih država upitaju kako Ukrajina taj novac koristi.

Što se druge strane tiče, to jest Rusije, oni se i ne trude da sakriju svoje prihode, naprotiv, hvale se otvoreno, i to je i razumljivo, jer treba da dokažu da su sankcije protiv njih istorijski promašaj. I nije isključeno da će se pokazati da su u pravu. Rusija je otvorila nova ili proširila stara tržišta za svoju naftu i gas (Indija, Pakistan, Kina), a nuklearno znanje i energiju prodaju bez ikakvih problema, jer im to niko i ne brani. A stižu i da ubede sve više država da se usprotive i uvoze robu plaćajući je isključivo u svojoj, nacionalnoj valuti.

U dobroj staroj Evropi, kao što smo već pisali, Norvežani su verovatno najviše u plusu, jer su se sjajno snašli prodajući svoju, kada je dotok ruske nafte presušio. Sada u miru i tišini svojih fjordova mogu da nastave da propagiraju zelenu agendu i vožnju električnim automobilima.

Kad smo već kod električnih automobila, svima je jasno da je Kina i u tom ključnom segmentu moderne industrije preuzela primat, što je unervozilo vlade sa obe stane Atlantika. Osim toga, Kina je u međuvremenu postala jedan od najvećih svetskih kreditora zemalja u razvoju, a zna se da je ta uloga tradicionalno predviđena za zapadne zemlje. Nije slučajno Ilon Mask, vlasnik Tesle, ovih dana izjavio da je litijum, od koga se prave baterije za automobile, trenutno najvažnija ruda na svetu. Biće oko njega još posla, a i ekonomskog rata na relaciji Kina – SAD.

Kada je Kina u pitanju, oni su možda i najpošteniji na ovoj listi, jer od rata u Ukrajini nemaju ni štete, ni koristi. Jednostavno, rade svoj posao i valjda se zato Si Đinping onako mirno i zadovoljno smeška prilikom susreta sa zapadnim zvaničnicima.

Dakle, svako ima svoj ćar, i plaše se da im Kina ne naruši poslove, što već uveliko i radi. Zvanični Vašington je opet počeo da zateže odnose sa Pekingom, i opet preko njihove bolne tačke, Tajvana.

Amerikanci izgleda uporno zaboravljaju koliko su zavisni od Kineza. Evo banalnog primera: nacionalno američko blago, Ajfon, proizvodi se u Kini, i tamošnjoj fabrici koja zapošljava 200.000 radnika. Ta fabrika je, inače u vlasništvu moćne tajvanske firme Fokskon. Vidite kako je zapleteno? Si Đinping bi to mogao da zatvori, jednim potezom.

Verovatno bi i Kini time naneo štetu, ali ne koliko SAD-u i Tajvanu. Samo da se oko precenjenog i preskupog ajfona ne zarati, daleko bilo.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.