KLJUČNI TRENUTAK PREDSEDNIČKE KAMPANJE Kamala Haris i Donald Tramp u jedinoj debati traže prevagu za pobedu
Foto: Shutterstock
Debata, koja se naširoko smatra ključnim trenutkom predsedničke kampanje, odvijaće se u Filadelfiji na televizijskoj mreži ABC News uživo, a domaćini će im biti dvoje voditelja, Dejvid Mjuir i Lindzi Dejvis.
Pripreme za debatu su u punom su jeku i u samom studiju ABC Newsa, ali i na ulicama Filadelfije na kojima se može videti i poruka podrške Kamali Haris, prenosi N1 Zagreb.
Ovo će biti prvi zakazani okršaj dvoje kandidata, a objašnjavajući koliko je ova debata važna, BBC podseća da je upravo loša nastup Džozefa Bajdena na debati krajem juna stvorila pritisak unutar Demokratske stranke, zbog čega je Bajden na kraju i odustao od kampanje.
Prema nacionalnoj anketi koju su sproveli Njujork Tajms (The New York Times) i Sijena koledž (Siena College), Tramp i Haris su gotovo izjednačeni u poslednjim nedeljama pre održavanja izbora.
Tramp je u plusu za jedan procentni poen – 48 odsto naspram 47 odsto podrške za Haris, pokazala je anketa objavljena u nedelju, što je minimalna razlika i mogla bi da znači pobedu bilo kog kandidata na izborima 5. novembra.
U anketi je 28 odsto potencijalnih birača odgovorilo da im treba više informacija o demokratskoj kandidatkinji, dok je samo devet odsto reklo isto o Trampu. Anketa pokazuje i da bi predsednička debata koja će se održati večeras mogla da predstavlja ključan trenutak.
Kao kandidat republikanaca, Tramp je već bio predsednik SAD od 2016. do 2020. godine, kada je poražen na izborima od sadašnjeg predsednika SAD Džozefa Bajdena iz Demokratske partije.
Ako pobedi na izborima zakazanim za 5. novembar 2024. godine, Tramp će ponovo postati predsednik SAD i na funkciji ostati do narednih izbora 2028. godine.
Ako, pak, pobedi Kamala Haris – trenutno potpredsednica SAD – ona će postati prva žena na funkciji šefa države od osnivanja SAD, krajem osamnaestog veka.
Šta je ključno
Oni se nikada do sada nisu sreli, pa čak ni razgovarali telefonom, ali će se večeras suočiti u Nacionalnom ustavnom centru u Filadelfiji, gde bi trebalo da međusobno razmenjuju argumente 90 minuta, dok budu odgovarali na pitanja koja će postavljati voditelji ABC Njuza Dejvid Mjur i Linzi Dejvis, prenosi Glas Amerike.
Desetine miliona Amerikanaca će verovatno gledati susret dvoje predsedničkih kandidata u jedinoj debati u kampanji koja se organizuje osam nedelja pre zvaničnog dana izbora, ali samo nekoliko dana pre početka prevremenog glasanja u nekim od 50 saveznih država.
Ispitivanja javnog mnjenja na nacionalnom nivou pokazuju da je takmičenje tesno, zbog čega je još važnije da oboje kandidata iznesu svoje najbolje argumente u debati za mali broj neodlučnih birača.
Kada je Bajden odustao od kandidature za reizbor u julu, nakon što je podbacio u debati protiv Trampa krajem juna, demokrate su se brzo udružile oko kandidature Kamale Haris.
Dok je Bajden zaostajao za Donaldom Trampom u trenutku kada je završio kampanju, Haris je u brojnim anketama na nacionalnom nivou bila ispred Trampa za dva ili tri odsto.
Poslednja anketa Njujork tajmsa i Sijena koledža, objavljena u nedelju, pokazala je da Tramp vodi sa 48-47 odsto na nacionalnom nivou, iako su novine pokazale da Haris u proseku vodi u više anketa u tri ključne države – Viskonsinu, Mičigenu i Pensilvaniji, sa izjednačenom podrškom kandidatima u četiri druge ključne države – Arizoni, Džordžiji, Nevadi i Severnoj Karolini.
Očekuje se da će tih sedam neodlučnih država imati ogromnu ulogu u određivanju ishoda izbora, jer SAD ne biraju predsednika i potpredsednika direktnim zbrajanjem glasova na nacionalnom nivou, već se zbrajaju elektorski glasovi svake države posebno.
Broj glasova u Elektorskom koledžu se zasniva na broju stanovnika države, tako da najmnogoljudnije države imaju najveći uticaj na ishod izbora.
Džo Bajden, koji je do jula važio za verovatnog demokratskog kandidata, povukao se posle lošeg učinka u junskoj debati sa Donaldom Trampom.
Međutim, 2016. opšti utisak bio je da je tadašnja demokratska kandidatkinja Hilari Klinton bila bolja u debatama sa republikanskim kandidatom Trampom, ali je potom on pobedio na izborima.
Debata, koja se održava u Filadelfiji, za Kamalu Haris može da bude prilika da istakne prioritete i odvažnost u odnosu na takmaca koji se ne libi da je javno omalovažava i izlaže rasističkim i seksističkim komentarima.
Sa druge strane, debata će za Trampa biti prilika da oslabi njen zamajac u predizbornoj trci, koja se znatno zaoštrila otkako je promovisana u kandidata Demokratske stranke.
Istraživanja javnog mnjenja ukazuju da Haris ima neznatnu prednost u odnosu na Trampa u većini država ključnih za ishod predsedničkih izbora.
Međutim, prema istim izvorima, Tramp ima dobre izglede za pobedu na novembarskim izborima.
Promena kandidata
Uoči izbora, na kojima će bivši predsednik odmeriti snage sa aktuelnom potpredsednicom, učesnici se predstavljaju kao kandidati koji će doneti promenu i izmeniti, kako se navodi, status kvo.
Haris nastoji sebi da pripiše dostignuća Bajdenove administracije, izbegavajući istovremeno da se optereti njenim pogrešnim potezima.
Istovremeno, potencira da bi njen mandat označio novi početak za državu.
Sa druge strane, Tramp koji je proveo četiri godine u Beloj kući (2017-2021) sebe predstavlja kandidatom koji prkosi vašingtonskim institucijama.
Potencira i svoje, kako ga ocenjuje, iskustvo u međunarodnim odnosima – tvrdeći da bi mogao da okonča sukobe u Ukrajini i Gazi i zaštiti državu od Severne Koreje ili Irana, koji raspolažu nuklearnim naoružanjem.
Narušavanje ličnog integriteta
Otkako je Kamala Haris nominovana za demokratsku kandidatkinju, Tramp je počeo da dovodi u pitanje autentičnost njenog nasleđa i inicirao napade na njenu ličnost, nasuprot smernicama svojih saradnika da se više fokusira na njenu politiku.
Ukoliko sa tim nastavi tokom debate, mogao bi da odbije neopredeljene birače, posebno one koji su skeptični u vezi sa njegovim temperamentom.
Tokom debata sa Hilari Klinton 2016. Tramp je često bio glasan, prekidao moderatore i upirao prstom u tadašnju demokratsku kandidatkinju. Istu taktiku pokušao je da sprovode i u debate sa Bajdenom 2020.
To je Bajdena navelo da reaguje replikom: “Hoćeš li ućutati, čoveče?“ pošto ga je Tramp nekoliko puta prekidao.
Haris je do sada uglavnom bila imuna na napade kojima je Tramp ciljao njenu ličnost.
Mogućnosti
Za Kamalu Haris debata predstavlja mogućnost da izgradi sopstveni politički identitet za milione američkih glasača.
To što se smatra nedovoljno poznata američkim biračima, procenjuje se da bi joj moglo doneti prednost, kod ljudi koji su ukazivali da ih umara revanš Bajdena i Trampa.
Kako je atentat na Trampa preoblikovao dve predsedničke kampanje
Tramp bi, sa druge strane, mogao tvrditi da Haris nije spremna da vodi državu i da je on bolji izbor.
Takođe, očekuje se da bi je mogao napasti zbog problema na granici, jer aktuelna američka administracija nije uspela da spreči rekordni priliv migranata sa područja centralne Amerike.
Ranjivost
Demokrate već mesecima tvrde da Tramp ima autoritarne tendencije i da predstavlja opasnost po demokratiju.
Haris bi tokom debate mogla da ponovi taj narativ, kao i da izvrši pritisak zbog njegovog protivljenja abortusu, jednom od važnijih političkih pitanja u Americi.
Verovatno će istaći njegovu ulogu u postavljanju konzervativnih sudija u Vrhovnom sudu – što je omogućilo da abortus bude ukinut kao ustavno pravo.
Mogla bi da upozori da će reproduktivna prava žena biti dodatno ograničena tokom drugog Trampovog mandata.
Neke od tema o kojima se očekuje da će govoriti su i Trampovi učinci u oblasti infrastrukture, ekonomije, kao i pandemiji kovida 19 – za koje se smatra da su bili nedovoljni.
Navodi se i mogućnost da bi Haris, između ostalog, Trampa mogla da pokuša da poveže sa „Projektom 2025“, radikalnim planom konzervativne fondacije „Heritidž“.
„Projekat 2025“ kritičari označavaju svojevrsnim uputstvom za zloupotrebu izvršne vlast. Tramp je, sa druge strane, pokušao da se distancira od konzervativne fondacije i njene inicijative.
Procenjuje se da bi Tramp tokom debate mogao da podseti javnost na liberalnu politiku koju je Haris promovisala za vreme predsedničke kampanje 2020, koje se – kako deluje – sada odrekla. Tu spada ukidanje privatnog zdravstvenog osiguranja i podrška takozvanom “Green New Deal”-u, programu proizvodnje korišćenja čiste energije, piše N1.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi Sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
