Iza jedne firmirane torbe ili Ajfona krije se more isplakanih suza
Foto: amnat30 / Shutterstock.com
Iako su deo čuvene Luj Viton korporacije, modna kuća Christian Dior (Kristijan Dior) stavljena je pod sudski nadzor Italije zbog radne eksploatacije. Kako se navodi, kompanija nije primenila odgovarajuće mere kako bi proverila stvarne uslove rada ili tehničke mogućnosti kompanija koje je angažovala.
Diorova istraga se fokusirala na četiri kineska dobavljača koji zapošljavaju 32 radnika, od kojih su dvojica ilegalni imigranti, a sedam je radilo bez potrebne dokumentacije. Činilo se da osoblje spava na radnom mestu „u higijenskim i zdravstvenim uslovima ispod onoga što bi zahtevao etički pristup“, navodi se u dokumentu.
„Dostupni 24 sata dnevno“
U presudi na 34 stranice, sudije su navele da su radnici prisiljeni da spavaju na radnom mestu kako bi „radna snaga bila na raspolaganju 24 sata dnevno“.
Mapiranje podataka o potrošnji električne energije pokazalo je „neprekidne proizvodne cikluse dan-noć, uključujući i praznike“.
Pored toga, sigurnosni uređaji su uklonjeni sa mašina kako bi im se omogućilo da rade brže, navodi se u dokumentu.
Ovo je omogućilo izvođačima da obuzdaju troškove i naplate Dioru samo 53 evra za isporuku ručne torbe, navodi se u dokumentu, navodeći kao primer model Dior PO312IKI, koji je modna kuća tada prodavala u prodavnicama po ceni od 2.600 evra.
Jedinica Dior nije usvojila „odgovarajuće mere za proveru stvarnih uslova rada ili tehničkih mogućnosti ugovornih kompanija“, dodaje se.
Vlasnike ugovaračkih i podizvođačkih kompanija pod istragom su milanskih tužilaca zbog iskorišćavanja radnika i neknjižnog zapošljavanja, dok se sam Dior ne suočava sa krivičnom istragom.
Istraga Armanija je takođe otkrila da su među dobavljačima italijanskog modnog brenda bili kineski proizvođači koji su prekršili zakone o zaštiti radnika. Armani grupa je tada rekla da je uvek nastojala da „smanji zloupotrebe u lancu snabdevanja“.
Nisu oni jedini
Poznato je da najveći svetski brendovi, posebno oni koji se bave proizvodnjom tehničkih uređaja, koriste jeftinu radnu snagu, uglavnom iz azijskih zemalja. Retko se tu govori o dobrim uslovima, i pristojim platama, dok je sve češća tema među svetskim medijima eksploatacija radnika, ali i sve učestalije provere nadležnih organa.
Kada govorimo o takvoj vrsti eksploatacije, tek po neki ljubitelj i korisnik Ajfon (Iphone) telefona i generalno Apple (Epl) uređaja, zna da sama proizvodnja telefona novije generacije (Ajfon 14 pro i 14) iznosi celih 500 dolara, dok se on, kada je tek lansiran na tržište, prodavao između 1.240 i 1,535 evra. Dok radnici koji sklapaju nove i skupocene telefone, za mesec dana mukotrpnog rada zarade i manje od njegove proizvodne cene, tačnije celih 400 dolara mesečno.
Jedna od fabrika koja je sastavila na stotine hiljada Ajfona, važi za mesto gde su uslovi potpuno nehumani.
Radnici žive u fabrici, tu jedu, tu spavaju, i porodicu i decu viđaju jednom nedeljno, onda kada imaju prava na izlazak iz fabrike.
– Ponekad moji cimeri zaplaču kada dođu u spavaonicu nakon dugog dana – rekla je jedna 19-godišnja devojka istražiteljima koji su se prethodnih godina bavili radnim uslovima u fabrikama u vlasništvu čuvenih i najbogatijih kompanija.
Prema pisanju stranih medija, spavaonice u kojima ona i većina drugih žive izgledaju kao „na robiji“. Jednu sobu deli i do24 osobe, a pravila su stroga, čak toliko da je zabranjena upotreba čajnika ili fena za kosu.
Čelnici kompanije Foxconn u čijem je vlasništvu pogon za proizvodnju Epl uređaja ima strogu politiku – da je do informacije o uslovima rada zvaničnim putem skoro nemoguće doći, a strašna sudbina zaposlenih izađe u javnost tek kada neki od radnika to i prenese.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
