STIGAO IM RAČUN ZA STRUJU OD 500.000 EVRA Zbog nenormalnih cena i strašne inflacije gazda ovog hotela primoran da stavi ključ u bravu

BizPortal | 09:12 | 04.10.22 Biz info

Zatvorili su više od 100.000 objekata, a sada na red došao i hotel .

Foto: Shutterstock

Na Apeninskom poluostrvu samo u prvom tromesečju ove godine zatvoreno je 110.185 firmi, što je za 11 odsto više nego u prvom tromesečju 2021, godine pandemije, od tog broja 72 odsto su privatna preduzeća, potom kompanije, firme sa udruženim kapitalom…

Najpogođeniji italijanski regioni su oni na severozapadu gde je i obim ekonomske aktivnosti najveći, od iskazanog zvaničnog broja to je 27 odsto, sledi ih centralni deo Italije sa 23, jug sa 22, severoistok sa 20, ostrva sa 8 odsto zatvaranja.

Među sektorima to su trgovinski koji je zatvorio 29.000 firmi, potom firme koje se bave izradnjom, slede ih poljoprivredne aktivnosti. Novac koji su dobijali kao pomoć od države ni izbliza nije mogao da pokrije troškove izdržavanja firmi, a nakon uvećanja računa za gas i struju, jednostavno je postalo nepodnošljivo.

Posebno poglavlje u Italiji je zatvaranje hotela i čitavih lanaca, čak i onih najuglednijih, ne mogu da podnesu troškove održavanja i sa punim hotelima. Najpre je pandemija pozatvarala hotele jer nije bilo turista, potom su brojni otvorili u nadi da će nadoknaditi izgubljeno i stigao je pravi udarac od uvećanja računa za energije.

Vest dana je da se poznati lanac od 5 hotela Karol na jugu Italije, u Salentu, Santa Marija di Leuka, Galipiliju, otvoren od 1966. godine, juče zatvorio, kapaciteta 1.100 mesta, bio je operativan čitave godine, ima 275 zaposlenih i generalni direktor Atilio Kaputo morao je da saopšti medijima „zatvaram”, radi korektnosti ostaće otvoreni samo dok ne istekne rezervacija, da ne razočaraju klijentelu.

– 55 godina rada izgori jedan dvomesečni račun za struju, 500.000 evra, znači uvećan 500 puta, uprkos dobrim rezervacijama letnjim i onim za jesen ne uspevamo ni iz daleka da pokrijemo troškove, jer cena energija se još uvećava i nema kraja, zatvaramo sa negativnim bilansom, šaljemo sve na kasu uzajamne pomoći, familije treba da žive od nečega.

Već dva meseca redukovali su sve servise, sate uključivanja rashladnih uređaja i usred leta, prepolovili rasvetu u restoranima i u svim drugim prostorima, smanjili broj frižidera, imali su i sistem solarnih panela, „sve smo učinili kao jedan dobar otac u familiji, sve je bilo malo, cene klijentima možemo da podignemo samo koliki je evropski prosek inflacije, to nije ni izbliza dovoljno. Pri tom je uvećana cena svega što nam je potrebno, od benzina preko brašna i sveukupne hrane na tržištu”.

Na pitanje kako je moguće da država potceni takve strukture koje opstaju na ogromnoj količni struje direktor odgovara; „Italija nije učinila ništa slično Nemačkoj koja je u jednoj noći odlučila da nameni 200 milijardi evra za familije i firme, a Italija čini deo EU. Ovo je istinska ratna ekonomija”.