„INDUSTRIJA ĆE ISKRVARITI DO SMRTI” Cela Evropa je ugrožena – najveći tržišni konkurent joj je, ipak, SAD
Foto: Shutterstock
Energetska kriza pogubno deluje na industriju u Evropskoj uniji. Ceo niz energetsko intenzivnih sektora – poput proizvođača stakla, metala, hemikalija, đubriva, papira i cementa – vodi borbu za opstanak. U isto vreme, veliki paket američkih subvencija za zelenu industriju mami kompanije da se presele preko Atlantika. Zato ne čudi sve veća zabrinutost evropskih čelnika koji upozoravaju da se zaraza u vidu „deindustrijalizacije“ širi celim Starim kontinentom.
Sprečavanje tako strašnog ishoda — i s njim povezanih društvenih i političkih posledica — izbilo je na vrh agende EU-a 2023. godine, piše Politiko.
U novogodišnjoj e-poruci službenicima, evropski poverenik za unutarnje tržište Tijeri Breton izdvojio je napore za jačanje globalne konkurentnosti Evrope kao ‘glavni prioritet’.
– Visoke cene energije u Evropi nastaviće da utiču na naše sugrađane, ali i cele industrijske lance snabdevanja i mala i srednja preduzeća. Istovremeno Kina, SAD i druge zemlje pokušavaju – ne bez uspjeha – da privuku naše industrijske kapacitete. Bez snažne proizvodne baze sigurnost snabdevanja, sposobnost izvoza i otvaranje novih radnih mesta u Evropi su ugroženi – poručio je Breton.
Od decembra evropska industrija zasad uspeva da se nosi sa najgorom zimskom energetskom krizom, smanjivši potrošnju gasa za oko 15 odsto. Ali s cenama gasa još uvek oko šest puta višim od prosečnih u prethodnih deset godina i četiri puta višim nego u konkurentskim zemljama, poput SAD-a, mnogi strahuju da će veće kompanije jednostavno da presele poslovanje van Evrope dok bi manja preduzeća mogla da se ugase.
Dugo negovana vizija Evrope kao pokretačke snage zelene industrijske revolucije veoma je uzdrmana američkim Zakonom o smanjenju inflacije vrednim 369 milijardi dolara. Sa ogromnim subvencijama za zelene tehnologije i sloganom „Kupuj američko“, evropski čelnici strahuju da će paket SAD-a namamiti sve više i više njihovih kompanija preko Atlantika.
– S obzirom na postupke SAD-a i Kine, vidimo stvarnu opasnost od deindustrijalizacije i dezinvestiranja – izjavio je visoki zvaničnik Evropske komisije za Politiko.
Gubitak proizvodnih kapaciteta znači gubitak radnih mesta, a to će imati političke posledice.
– Ne preterujemo kada kažemo da se evropska industrija – počevši od energetski intenzivnih industrija – suočava sa egzistencijalnom krizom – rekao je Luk Triangl, glavni sekretar evropskog sindikata IndustriALL. U energetski najzavisnijim industrijskim sektorima radi osam miliona radnika.
U svom godišnjem pregledu tržišta rada, objavljenom prošlog meseca, Evbropska komisija rekla je da su stope zaposlenosti u EU ostale jake, pri čemu je nezaposlenost pala na šest odsto u srpnju. No također je upozoreno da stalni visoki troškovi energije predstavljaju ‘velik rizik’ za radna mjesta u EU, posebno u energetski intenzivnim proizvodnim sektorima.
Premda zasad relativno malog opsega, efekat na radna mesta već se vidi. U decembru je Evropska fondacija za poboljšanje životnih i radnih uslova (Eurofound) objavila popis izgubljenih radnih mesta — uključujući 441 otkaz u rumunskoj kompaniji koja proizvodi aluminijum oksid, slovačka firma iz istog sektora otpustila je 300 ljudi, a proizvođač keramičkih pločica iz Poljske rešio se 350 radnika. Eurofound je istakao da uticaj energetske krize na zapošljavanje u EU verovatno ‘tek počinje’.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
