EVROPSKOJ POLJORIVREDI PRETI KOLAPS Uobičajeno poslovanje više nije opcija, traži se plan oporavka
Uobičajeno poslovanje više nije opcija za evropske farmere i preduzeća ako se želi izbeći klimatski kolaps i ekonomske teškoće.
To je vrh zajedničkog izveštaja predstavljenog predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen u sredu, rezultat sedmomesečnih intenzivnih pregovora između 29 organizacija koje imaju udela u poljoprivredno-prehrambenom sektoru i često suprotstavljene stavove.
Fon der Lajen je ranije ove godine sazvala Strateški dijalog o budućnosti poljoprivrede EU, koji je sačinio izveštaj, u pokušaju da se pozabavi gnevom farmera zbog niskih prihoda i rastuće ekološke regulative pre junskih izbora za EU. Nakon njenog poziva usledili su brzi i prljavi ustupci farmerskim lobijima koji su razbesneli ekološke nevladine organizacije i progresivne zakonodavce.
-Moramo [i] učinićemo više da zaštitimo naše poljoprivrednike i da sistem poljoprivredno-prehrambenih proizvoda učinimo otpornijim, konkurentnijim – ali, što je najvažnije, i održivijim- rekla je fon der Lajen novinarima dok je prihvatala izveštaj Petera Strohschneidera, Nemca akademik koji je moderirao okrugli sto.
Von der Lajen želi da rezultate dijaloga utka u sopstvenu viziju budućnosti poljoprivrede EU. Njeni prioriteti, kako je rekla, uključuju „pravične i dovoljne prihode poljoprivrednicima, poljoprivredu koja radi za prirodu i sa prirodom… [i] sistem koji radi sa podsticajima“.
Izrada izveštaja od 100 stranica konsenzusom sa svima, od lobista farmi do zelenih nevladinih organizacija za stolom je dostignuće samo po sebi. Koliko će dokument biti koristan kao praktična osnova za Fon der Lajenov akcioni plan je sasvim drugo pitanje.
1. Poljoprivredne subvencije
Izveštaj otvara konzervu crva, što predstavlja budžet EU za subvencije za farme od preko 300 milijardi evra, i zaključuje da bi trebalo da prestane da nagrađuje najveće farme i umesto toga podržava one sa nižim prihodima.
Trenutna šema zasnovana na području je dugo bila na udaru kritike, ali značajna promena se pokazala sporom i teškom. Međutim, farmski lobiji i drugi članovi su se sada po prvi put složili da podrška prihodima treba da bude usmerena na male i srednje poljoprivrednike — većinu u EU — „kojima je najpotrebnija“.
S druge strane, ovaj program zasnovan na prihodima ne bi trebalo da zavisi od toga da li se farmeri pridržavaju dodatnih ekoloških pravila — što znači onih koji prevazilaze postojeće zakone EU, kao što su zagađenje nitratima ili pravila zaštite staništa.
Umesto toga, poseban set plaćanja bi trebalo da bude raspoređen među poljoprivrednicima koji koriste održive prakse, a njime bi se bavile i poljoprivredne i ekološke vlasti. Učesnici su takođe tražili „značajno godišnje povećanje“ podrške za životnu sredinu.
Uobičajeno poslovanje više nije opcija za evropske farmere. | Chrisophe Archambault/Getti Images
2. Održivi sistemi ishrane
Sledeća dva slona u prostoriji bila su održiva ishrana i konzumacija mesa. Stručnjaci su se složili da je ključno podržati tekuće smanjenje potrošnje proteina životinjskog porekla — npr. meso i mlečni proizvodi — u korist biljnih alternativa.
Oni su takođe pozvali na reviziju zakona EU o obeležavanju hrane i pozvali da se pozabavi marketingom hrane za decu, zalažući se za smanjenje poreza i druge socijalne i fiskalne podsticaje. „Održivi izbor treba da postane podrazumevani izbor“, navodi se u izveštaju.
Na kraju prethodnog mandata Komisija je bila spremna da objavi okvir održivog prehrambenog sistema kako bi se obrasci potrošnje pomerili u tom pravcu, ali je inicijativa odložena usred napete debate.
3. Emisije
Poljoprivredni sektor je odgovoran za preko 10 procenata ukupnih emisija gasova staklene bašte (GHG) u EU — uglavnom od stoke. Ipak, iako se EU obavezala da smanji emisije GHG za najmanje 55 odsto do 2030. godine, za poljoprivredu nisu postavljeni nikakvi ciljevi.
Prema izveštaju, „raznovrsnost i složenost poljoprivrednih sistema… zahtevaju rešenja po meri“. Zamolio je izvršnu vlast EU da postavi prilagođene ciljeve smanjenja emisija za različite vrste poljoprivrede.
Poljoprivredni sektor je odgovoran za preko 10 odsto emisija stakleničkih plinova u EU, uglavnom od stoke. | Ed Jones/Getti Images
Što se tiče farmi životinja, predložio je teritorijalne akcione planove kako bi se osigurala pravedna tranzicija u regionima sa visokom koncentracijom stoke (mislimo na uzgoj svinja u Kataloniji ili Holandiji). Ovo bi predvidelo mehanizme kao što su šeme dobrovoljnog otkupa — za smanjenje broja životinja — ili programi prekvalifikacije za prelazak na alternativne proizvodne sisteme sa fokusom na mlade farmere.
4. Pravo životne sredine
Učesnici su se takođe okupili iza nekih od najkontroverznijih zakona EU o zaštiti životne sredine, kao što je zakon o rehabilitaciji degradiranih ekosistema — iako su zagovarali „uspostavljanje fonda za obnovu prirode sa dobrim resursima“ van budžeta farme.
Izveštaj je skrenuo posebnu pažnju na zastarela pravila EU o dobrobiti životinja, pozivajući se na usvajanje revizije koja bi se bavila ovim pitanjem
To je trebalo da predstavi izvršna vlast EU prošle godine, kao što je zabrana korišćenja kaveza na farmi. U dokumentu se navodi da zabrana mora biti praćena „specifičnim za vrstu i odgovarajućim prelaznim periodom“.
Pored toga, predložila je referentnu vrednost za čitavu EU za procenu održivosti farme u skladu sa skupom zajedničkih kriterijuma, kao i pravičan tranzicioni fond koji bi omogućio pomeranje poljoprivredno-prehrambenog sektora ka zdravijem putu koji je prihvatljiviji za klimu.
5. Ovo je samo početak
Na kraju, ali ne i najmanje važno: Nijedna od preporuka izveštaja nije uklesana.
Fon der Leien se obavezala da će rezultate dijaloga zainteresovanih strana uključiti u viziju poljoprivrede i hrane, koja će biti sastavljena tokom njenih prvih 100 dana. U okviru izvršne vlasti EU, međutim, očekuje se da će neke preporuke iz dijaloga proći bolje od drugih, rekao je visoki zvaničnik EU.
Izveštaj je skrenuo posebnu pažnju na zastarela pravila EU o dobrobiti životinja. |
Pored toga, nije jasno da li će širi sektor hrane i poljoprivrede podržati rezultate, s obzirom na to da su zaključci izveštaja doticali pitanja kojima su se protivile politički moćne poljoprivredne grupe, dok je njegov jezik o pitanjima koja snažno podržavaju zelene nevladine organizacije bio ponekad stidljiv, piše Politiko.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Nisam nikom rekao evo sad se probudio.