MALA ISTORIJA PREVARE Čovek koji je ubedio svet da je slanina zdrava, a cigarete izazivaju mršavost

Stanko Stamenković | 13:47 | 03.05.24 Biz info

Genije ili samo dobar lažov?

Foto: Shutterstock

Kolika je reklama važna i koliko znači za prodaju nekog proizvoda, to je svima jasno. Međutim, šta se dešava kada je reklama lažna, zlonamerna, tako reći, prevarantska? Ozbiljne države se protiv toga bore zakonima i pomoću sudova, ali često ni to ne pomaže. A na prevarnu praksu nisu imune ni najveće kompanije. Naprotiv, one su najgore.

Jedan od poslednjih primera u nizu dolazi iz kompanije „Razer“, koja se bavi opremom za kompjutere, a njihova prevara tiče se maski koje su, kao što znamo, doživele bum tokom pandemije koronavirusa. „Razer“ je tu video svoju šansu, pa je pre tri godine proizveo maske dizajnirane tako da privuku pažnju ljubitelja video igara, takozvanih gejmera. Maske izgledaju futuristički, kao da bi mogle da pomognu i tokom nuklearne katastrofe, međutim, one su najobičniji ukras za lice. Preciznije, „Razer“ ih je reklamirao kao da su na nivou N95 maski, ali to je bila velika laž. Bar je tako utvrdio sud, mada čelnici firme i dalje tvrde da im nije bila namera da obmanjuju svoje mušterije. Ipak, procenili su da je bolje da ućute i vrate novac kupcima, što je, za sada, oko milion dolara. Za jednu kompaniju takve veličine, sitan novac, ali će, valjda, naučiti da to više ne rade.

Čovek zvani propaganda

I inače, strah, posebno onaj od bolesti, je veoma isplativ, posebno farmaceutskim kompanijama. O tome govori i slučaj o kojem je Bizportal već pisao, a tiče se farmaceutske kompanije koja je decenijama prodavala tabletu protiv bolova pod nazivom oksikontin. Problem? Izaziva zavisnost, ravnu onoj od heroina. Porodica Sekler, poreklom iz Njujorka, koja ga je proizvodila, u američkim medijima je pre nekoliko godina proglašena za „najveće narkodilere u istoriji čovečanstva“.

Njihova laž, koja je odvela milione Amerikanaca u zavisnost od droge, bila je u tome što su u reklami za ovaj „lek“ tvrdili da izaziva ispod 1 odsto zavisnosti.

Dakle, prevara u reklami može da uništi čitave generacije i zato je veoma opasna.

Takvih primera je, nažalost, mnogo, ali možda je zanimljivije da se pozabavimo time kako je sve počelo. A počelo je, zvanično, od čoveka po imenu Edvard Bernajs. Iako njegovo ime, osim u marketinškim krugovima, nije previše poznato, ono je sinonim za propagandu. Bernajs je poznat i kao „otac spinovanja“.

Foto: Youtube printscreen/Ball State University Libraries

Narodski rečeno, taj je, samo da je hteo, mogao da proda kamion peska u arapskoj pustinji. Bernajs je rođen u Beču 1891. godine u jevrejskoj porodici. Ovo je važno naglasiti, jer je najveći nacistički propagator, Jozef Gebels, izražavao neizmerno divljenje prema Bernajsu. Iako je taj isti Gebels najagresivnije pozivao na istrebljenje Jevreja.

Godinu dana posle Bernajsovog rođenja, njegova porodica se seli u Njujork, a SAD je bilo odlično tlo za najprljavije moguće kampanje. Bernajs je radio za najpoznatije firme, kao što su „Dženeral elektrik“, „Prokter end Gembl“ i za američku duvansku industriju. Svi mi koji se i dalje trujemo u duvanskom dimu, možemo da se zahvalimo Bernajsu za jutarnje krkljanje. Recimo, reklama za jednu od najpoznatijih marki cigareta je glasila „Nema iritacije grla, nema kašlja“. Na bilbordu je pisalo, ispod slike lepe devojke: „Da bih bila mršava, ja uzimam cigaretu umesto slatkiša“.

Jedna od najvećih laži koja je ikad izgovorena, a koju su prodavali čak i potplaćeni lekari, jeste da duvanski dim održava vitku liniju. Živi dokaz je i autor ovog teksta, sa tri decenije duvana u plućima i preko 100 kila „žive vage“. Bernajse, sram te bilo!

Bernajs je uspeo da ubedi mnoge, a pogotovo žene, da će biti mršave, a uspeo je to da uveže sa rastućim feminističkim pokretom. Tako je na naslovnoj strani Njujork tajmsa 1. aprila 1929. godine osvanula fotografija žena sa cigaretama u rukama, a Bernajs ih je nazvao „bakljama slobode“. Cigarete, ne žene. Samo tim potezom, Bernajs je doneo američkoj duvanskoj industriji stotine miliona dolara, a dugoročno, bilione.

Slanina? Ništa zdravije za organizam!

On je zaslužan i za to što su pržena jaja i slanina proglašene za originalni američki doručak, kao da niko pre toga nije video slaninu i jaja. I to samo zato što je početkom 20. veka jedna prehrambena kompanija želela da proda više slanine, pa su za kampanju angažovali Bernajsa.

Do tada, Amerikanci su jeli uglavnom pecivo i žitarice. Bernajs je pitao doktora: „Valja li slanina ujutru?“ Doktor je rekao, „Što da ne, to daje energiju“. To mu je bilo dovoljno. I prodade Bernajs slaninu Amerikancima. I dan-danas, oko 70 odsto građana SAD-a jede slaninu, uz poneko jaje, za doručak.

Bernajs je, inače, doživeo 103 godine, za razliku od mnogih koji su se davili u cigaretama i slanini.

Dakle, kad god vidite reklamu, pažljivo čitajte između redova. U svakoj od njih se krije zrnce Edvarda Bernajsa. Kažu da je bio genijalan, ali ipak, da se ne lažemo – bio je pre i iznad svega, lažov i prevarant. I to vidimo svakog dana, pogotovo sad, na internetu.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.