Svet

KOMPLETNA KATASTROFA U JEDNOM DANU Pre tačno 36 godina desio se "crni ponedeljak"

Brokeri znaju.

Autor: Tamara Đurđević

19.10.2023.15:22

OBIČNI RADNICI NA UDARU Zbog drastične promene, na hiljade ljudi mora da napusti Švedsku

Prethodna vest

POLJOPRIVREDNICI, OVO JE ZA VAS Država daje i do 2.500.000 miliona dinara

Sledeća vest

Pre trideset i šest godina, svetska berza srušila se kao kula od karata ostavljajući u šoku investitore, ali i celokupnu javnost - ovaj dan nazvan je "Crni ponedeljak" i ostaće zabeležen kao dan u kome se se godine rasta cena akcija strovalile u jednom danu.

Ponedeljak, 19. oktobar 1987. pamti se kao Crni ponedeljak. Tog dana, globalne berze su pale. pala su svetska tržišta. Samo brza reakcija Banke federalnih rezervi SAD koja je odmah snizila stope i obezbedila druge mere likvidnosti za smirivanje tržišta, omogućila je stabilizaciju tržišta u narednim nedeljama.

Bio je to upečatljiv poziv za buđenje za tržište, pojedinačne investitore i američki FED, jer su svi dobici iz prethodne godine izbrisani u samo nekoliko sati. Što je još gore, nije postojao ubedljiv fundamentalni razlog za krah, koji je nastao uglavnom kao rezultat programskog trgovanja i panike investitora.

Jedan broker prisetio se da su svi bili toliko zapanjeni onim što se dešava da su im „vilice udarale o stolove“. U avgustu 1987, svaki veliki američki indeks dostigao je rekordne visine. Ali u jesen iste godine, investitori su počeli da prodaju. Izgledalo je kao da je u danima pred kobni ponedeljak tržištem zavladao opšti pesimizam.

Pad indeksa

I Dau Džons i S&P 500 izgubili su više od devet odsto tokom radne nedelje pre nego što se berza zatvorila u petak 16. oktobra.

Zbog tog gubitka, azijski investitori morali su da reaguju kad je berza ponovo otvorena u ponedeljak. Kao su se berze otvarale, masovna prodaja akcija u Aziji dovodila je do sve veće panike i prodaje u Evropi, primoravši Ameriku da rešava gubitke koje je prvobitno sama izazvala.

Do kraja dana, industrijski indeks Dau Džons je pao za više od 20 odsto, a britanski FTSE 100 za 11 odsto, berze u Hongkongu su pale 45,8 odsto, u Australiji 41,8 odsto, Španiji 31 odsto, Sjedinjenim Američkim Državama 22,68 odsto i Kanadi 22,5 odsto.

Novozelandska berza je bila posebno teško pogođena, padajući oko 60 odsto i trebalo joj je nekoliko godina da se oporavi. Tjudor je bila jedna od retkih kompanija koja je predvidela krah i na kraju uspela da zaradi uz pomoć inovativne upotrebe kompjuterskog modelovanja.

Sporenje oko razloga

Tačan razlog kraha i dalje je predmet sporenja. Neki krive spore tehnologije zbog kojih do njih vesti stizale sa zakašnjenjem. Internet je tada još bio na niskom stepenu razvoja, a televizijski kanali koji 24 sata emituju samo vesti tada još nisu postojali, a novine koje su izlazile nudile su vesti koje su stizale sa danom zakašnjenja.

Jedno od objašnjenja je da je Crni ponedeljak prvi slučaj kompjuterske trgovine koja je pošla po zlu.

Ali uprkos ogromnom padu cena, berze širom sveta su se relativno brzo oporavile. Posle svega, centralne banke su smanjile kamatne stope da bi podstakle banke da nastave sa pozajmicama, pomogavši da se zaštiti protok novca.

Uvedena su i nova pravila, uključujući „prekidače“, koji su stvarali automatski prekid trgovine ako bi berze pale ispod određenog nivoa. U narednih pet godina, američke akcije narasle su skoro 15 odsto godišnje, a britanske i evropske berze rasle su po stopi od oko osam odsto, piše Bizlife.

Crni ponedeljak je bio procentualno najveći jednodnevni pad u berzanskoj istoriji. Drugi veliki padovi su se dogodili nakon perioda zatvaranja berzanskih tržišta, kao što je bio slučaj u ponedeljak, 17. septembar 2001, prvog dana otvaranja tržišta nakon napada 11. septembra 2001.Na kraju je to bio najgori krah berze još od čuvene 1929. godine.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.