- Ima ih koliko hoćeš. Svakoga dana dolaze i to uglavnom u paru, njih dvojica, trojica, po nekad i porodice ali ređe. Najmanji iznos koji menjaju je 500 dolara, mada i to ređe, transakcije su im uglavnom 2.000 do 3.000 dolara, nekad i više - kaže Viktor iz menjačnice u blizini centra prestonice.
Novac svakodnevno pristiže iz Rusije
Sagovornica iz menjačnice na Voždovcu kaže se vrlo često dešava da Rusi najpre traže da podignu poslatu sumu preko Western Uniona, a zatim je menjaju u domaću valutu, što govori da imaju nameru da je kod nas i potroše.
- Često se dešava da traže prvo da podignu novac, koji je poslat iz Rusije, nekad je poslat u njihovoj valuti, nekad u dolarima, a onda traže da ga isplatim u domaćoj valuti. Još nikada mi se nije desilo da traže da kupe evre, dolare, ili neku drugi strani novac - kaže sagovornica.
Iako je od invazije na Ukrajinu prošlo već nekoliko meseci, i da su i Rusi i Ukrajinci masovno napuštali rodnu zemlju, pa im je Srbija bila prvo utočište, činjenice pokazuju da im naša zemlja ipak nije samo tranzit. Ko im šalje novac, i da li kod nas ostaju samo dok ne povuku svoj kapital iz rodne zemlje, nije poznato, činjenica je kako kažu u objektima za promenu valuta, da nisu zainteresovani za kupovinu stranog novca.
Kupovina u kešu
Prema nedavno sprovedenoj studiji "Otkritie banke", polovina ruskih državljana, u uslovima sankcija, namerava da sa sobom nosi gotovinu za plaćanje robe i usluga, a ranije je to činio svaki peti građanin, prenela je ranije RIA Novosti.
Novinska agencija navela je tada da je u pozadini ruske specijalne operacije u Ukrajini jedan broj ruskih banaka isključen iz SWITF sistema, uz podsećanje da su početkom marta međunarodni sistemi Viza, Masterkard, Ameriken Ekspres, japanski JCB, obustavili poslovanje u Rusiji.
- Zbog sankcija, gotovina je postala mnogo popularnija među Rusima, pa njih 21 odsto nema dilemu da treba plaćati kešom, a još 29 odsto smatra da je sada bolje nositi keš za plaćanje robe i usluga - naveli su analitičari.
Učenje jezika
Na društvenim mrežama nije retkost da se nađe oglas u kome Rusi traže privatne časove za učenje našeg jezika. Osim toga, često i naglašavaju da su vrlo raspoloženi i za druženje sa našim državljanima kako bi i vežbali konverzaciju.
Činjenica je da u državnim školama još uvek nije primećeno da Rusi upisuju svoju decu, već je više zastupljeno da kod nas pohađaju privatne škole, u kojima naš jezik nije glavni za konverzaciju, već neki drugi strani jezik.
