"Mesecima je Britanija trpela liderski vakuum, dok je zemlja klizila ka recesiji i humanitarnoj krizi izazvanoj rastućim računima za energiju. Otkako je Boris Džonson u julu najavio da će napustiti premijersku funkciju, izgledi za ekonomski rast su oslabili. Godišnja inflacija prelazi 10 odsto, pošto cene hrane i goriva skaču. Frustracija zbog sve većih troškova primorala je stotine hiljada radnika koji rade u lukama, železnici i pošti da stupe u štrajk", ističe američka medijska kuća.
CNN dodaje da je britanska funta upravo zabeležila svoj najgori mesec još od 2016. godine i referenduma o Bregzitu, dostigavši najniži nivo u odnosu na američki dolar u više od dve godine.
"Samo stižu udarci, jedan za drugim. Bojim se da ne mogu da pronađem neku dobru vest", rekao je predsednik Udruženja malih preduzetnika Britanije Martin Mektag.
Američka medijska kuća dodaje da bi situacija mogla da bude mnogo lošija, pre nego što postane bolja.
"Banka Engleske predviđa da će inflacija skočiti na na 13 odsto, kako se pojačava energetska kriza. ''Sitigrup'' procenjuje da bi inflacija u Britaniji mogla da poraste na 18 odsto početkom 2023. godine, dok ''Goldman Saks'' upozorava da bi mogla da ide i do 22 odsto, ukoliko cene prirodnog gasa ostanu na sadašnjim, povišenim nivoima", dodaje se.
CNN ističe da sledeći premijer - ministarka spoljnih poslova Liz Tras ili bivši ministar finansija Riši Sunak - suočava sa pozivima da najavi dramatičnu intervenciju države, čim neko od njih postane novi lider zemlje.
"Najurgentniji problem će biti kako se nositi sa naglo rastućim cenama energenata, što bi moglo da izazove brojna zatvaranja firmi, dok bi milioni ljudi bili primorani da biraju između hrane ili grejanja ove zime. Stručnjaci su upozorili da će ljudi postati siromašni i da će broj smrtnih slučajeva zbog hladnog vremena rasti ako se nešto ne preduzme brzo", navodi se u tekstu.
CNN predviđa da će računi za električnu energiju za domaćinstva od oktobra porasti za 80 odsto, na prosečnih 3.549 funti (oko 4.100 dolara) godišnje, dok analitičari kažu da bi gornja granica troškova domaćinstava mogla da poraste na više od 5.000 funti (5.785 dolara) u januaru i da skoči iznad 6.000 funti u aprilu (6.940 dolara).
Banka Engleske upozorava da će britanska ekonomija upasti u recesiju narednih meseci.
"Ključni izazov usled porasta cena energenata je da će se domaćinstva koja koriste mnogo energije, a posebno siromašnija domaćinstva, zaista boriti da sastave kraj s krajem. To će značiti velike rezove u troškovima", rekao je visoki ekonomski zvaničnik Instituta za fiskalne studije Ben Zaranko.
Nim, koji vodi 300 pabova širom južne Engleske, rekao je da vlasnici firmi paniče, dok šef lanca pabova "Grin King" Nik Mekenzi kaže da je jedna od njihovih ispostava prijavila godišnje povećanje troškova za 33.000 funti (38.165 dolara).
"To je zaista zastrašujuće za mnoge kompanije, posebno one koje su su oslabljene zbog kovida. Sada treba da se izbore sa novom katastrofom koja se dešava jednom u životu", kazao je Mektag.
Američka medijska mreža navodi da postoji još problema.
"Pronalaženje radnika da se popune prazna radna mesta poseban je izazov za Britaniju, otkako je ta zemlja glasala za izlazak iz Evropske unije. U poređenju sa 2019. godinom, u Britaniji je u 2021. godini živelo 317.000 manje državljana EU, prema podacima Službe za nacionalnu statistiku", dodaje CNN.
Kako se dalje konstatuje u tekstu, Bregzit otežava trgovinu, posebno sa Evropskom unijom, najvećim trgovinskim partnerom Velike Britanije, a izvoz i uvoz će na duže staze biti oko 15 odsto manji nego što bi bio da je Velika Britanija ostala u EU, predviđa Kancelarija za budžetsku odgovornost.
Din Tarner, britanski ekonomista u banci UBS, rekao je da je na novom premijeru da učini sve za zemlju bez stvaranja daljih problema.
"Bregzit se dogodio. To je što je, svi imamo neko svoje mišljenje o tome. Ali moramo da živimo sa tom činjenicom i uradimo bolju stvar za nas", kazao je Tarner.
Tras, koja je prema ocenama analitičara, glavni favorit da nasledi DŽonsona na premijerskoj funkciji, obećala je da će "ubrzati" ekonomiju smanjenjem poreza.
Međutim, mnogi ekonomisti strahuju da bi ovakav pristup mogao da podstakne inflaciju, naškodi krhkim javnim finansijama i da ne uspe da stavi novac u džepove onih kojima je najpotrebniji, ističe "CNN".
"Ne postoji način da država izbegne plaćanje ogromnih suma za rešavanje energetske situacije ove zime, ali će biti neophodne ciljane mere kako bi se izbeglo rasipanje. Zamrzavanje cena gasa i struje tokom naredne dve zime moglo bi da košta vladu preko 100 milijardi funti (116 milijardi dolara), prema istraživačima pri Vladinom institutu", prenosi CNN.
