-Važno je shvatiti da su oni koji su zaista najteže pogođeni u siromašnim zemljama. U zemljama koje zaista zavise od uvoza iz Ukrajine, kao što su Bliski istok i Sjeverna Afrika- kaže Ariel Brunner, stručnjak za poljoprivredu iz organizacije za zaštitu prirode BirdLife, odeo za Evropu i Centralnu Azija.
-U Evropi je, s druge strane, glavni problem visoka inflacija. Cene će rasti, ali to se tiče samo bliske budućnosti.
EU trguje sa Rusijom i Ukrajinom
EU je bila ključni partner za Rusiju i Ukrajinu kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi. 3,7 odsto izvoza EU i 1,4 odsto uvoza poljoprivrednih proizvoda u EU dolazi iz trgovine sa Rusijom. Dok je EU izvozila soju, kakao, uljanu repicu i med, iz Rusije je dolazilo seme uljane repice, pšenica, stočna hrana i đubrivo. Ukrajina je čak bila odgovorna za 36 odsto uvoza žitarica u Evropsku uniju. EU je 2021. u Ukrajinu izvezla poljoprivredne proizvode u vrednosti od tri milijarde evra.
Uprkos ovim brojkama, Evropska komisija pretpostavlja da EU može ublažiti gubitak trgovinskih partnera. U saopštenju iz Brisela se navodi da se "EU najvećim delom sama snabdeva hranom i pri tome proizvodi i više poljoprivrednih proizvoda nego što joj je potrebno. Zato evropsko unutrašnje tržište može da apsorbuje šokove." Komisija je početkom aprila objavila paket mera koji je takođe namenjen podršci poljoprivrednicima u EU u povećanju proizvodnje pšenice, kukuruza i uljane repice.
-EU ima izvozni višak poljoprivrednih proizvoda- kaže za DW Sommer Ackerman, mladi farmer i klimatski aktivist iz Finske.
-Ipak, Putinov agresorski rat vodi ka inflaciji, kako kod cene energenata tako i goriva. To takođe utiče na proizvodnju i izvoz poljoprivrednih proizvoda - rekao je.
Znak upozorenja za poljoprivrednike?
Mnogo toga što je potrebno za poljoprivredu postaje skuplje. Cene đubriva vrtoglavo rastu. Poljoprivrednici širom Evrope su oprezni. Neki već demonstriraju u Francuskoj i Grčkoj, tražeći podršku EU za kupovinu đubriva. Komisija je obećala da će izdvojiti veće subvencije kako bi se ublažile povećane cene gnojiva i goriva.
Za Ariela Brunnera iz BirdLifea je jasno da je rat također razotkrio fundamentalne probleme u trenutnom sistemu poljoprivrede.
-Veliko oslanjanje na fosilna goriva očigledno predstavlja problem. Tek sada neki poljoprivrednici shvataju da bi se trebala izbegavati veštačka azotna đubriva i više praktikovati organska poljoprivreda-kaže Brunner.
"Problem je i to što se mnogi poljoprivrednici sve više fokusiraju na jedan proizvod, umesto da uzgajaju više različitih. Naš sistem je steran u ćošak i poljoprivrednici su najranjivija kategorija u tom sistemu. Oni ispaštaju zbog geopolitičkih potresa poput rata ili, naravno klimatskih promjena, koje su najveća stvarna pretnja proizvodnji hrane."
Pripremljeni za krize
Kako sigurnost hrane u samoj EU nije ugrožena, Unija se sada bavi rešavanjem nestašice hrane izvan svojih granica. Janez Lenarčić, poverenik EU za humanitarnu pomoć i zaštitu od kriza, strahuje da će visoke cene hrane pogoditi one koji je ionako imaju malo.
-Ruska invazija na Ukrajinu povećava pritisak na prehrambene sisteme i dovodi milione ljudi širom sveta u opasnost od gladi. Hitno je potrebna nešto uraditi- objašnjava on.
