Zabrinutost investitora zbog ogromnih ulaganja u veštačku inteligenciju dodatno je uzdrmala svetska finansijska tržišta, dok rast cena nafte i geopolitičke tenzije pojačavaju neizvesnost.
Najširi MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez Japana, oslabio je za 0,3 odsto, čime je nedeljni gubitak dostigao 2,7 odsto.
Japanski indeks Nikei pao je za 1,3 odsto, dok je južnokorejski Kospi izgubio 1,7 odsto, prenosi Rojters.
Kineski CSI300 oslabio je za 1,1 odsto i spustio se na najniži nivo od jula prošle godine. Istovremeno, hongkonški Hang Seng zabeležio je blagi rast od 0,1 odsto.
Nasdaq potonuo 2,6 odsto, tehnološke akcije pod pritiskom
Pad na azijskim berzama usledio je nakon velikih gubitaka na Volstritu, gde je tehnološki indeks Nasdaq prethodnog dana izgubio 2,6 odsto, što predstavlja njegov najveći dnevni pad od početka juna.
Među kompanijama koje su zabeležile značajne gubitke našla se Meta, čije su akcije pale za oko osam odsto.
Poslovni rezultati kompanije ponovo su otvorili pitanje isplativosti velikih ulaganja u veštačku inteligenciju, posebno u izgradnju centara za obradu podataka i razvoj naprednih AI sistema.
Akcije Tesle oslabile su za 3,1 odsto, dok je južnokorejski proizvođač memorijskih čipova SK Hajniks zabeležio pad od 2,5 odsto.
Investitori sve pažljivije procenjuju da li će tehnološke kompanije u narednom periodu moći da ostvare dovoljno velike prihode kako bi opravdale milijarde uložene u razvoj veštačke inteligencije.
Investitori traže sigurnost u američkim obveznicama
Nakon pada akcija na svetskim berzama, povećana je potražnja za američkim državnim obveznicama, koje investitori često posmatraju kao sigurnije ulaganje u periodima tržišne neizvesnosti.
Rast tražnje doveo je do pada prinosa na obveznice.
Prinos na desetogodišnje američke državne obveznice smanjen je prethodnog dana za više od 19 baznih poena, što je najveći dnevni pad od marta 2023. godine.
Takva kretanja ukazuju na povećan oprez investitora, koji nastoje da smanje izloženost rizičnijim ulaganjima.
Cena nafte dostigla 114 dolara po barelu
Pored zabrinutosti zbog tehnološkog sektora, dodatni pritisak na finansijska tržišta stvaraju geopolitičke tenzije na Bliskom istoku.
Cena nafte Brent dostigla je približno 114 dolara po barelu, što dodatno podstiče strahovanja od inflatornih pritisaka i mogućih poremećaja u snabdevanju energentima.
Rast cena nafte mogao bi da utiče i na očekivanja u vezi sa budućim odlukama centralnih banaka o kamatnim stopama.
Šta investitori očekuju u narednom periodu?
Pažnja učesnika na svetskim finansijskim tržištima sada je usmerena na nove poslovne rezultate najvećih tehnoloških kompanija, kao i na buduće odluke američkih Federalnih rezervi.
Posebno će se pratiti planovi kompanija za ulaganja u veštačku inteligenciju i njihova sposobnost da ta ulaganja pretvore u održiv rast prihoda i dobiti.
Istovremeno, kretanje cena nafte i razvoj geopolitičkih događaja mogli bi da imaju značajan uticaj na raspoloženje investitora i dalji pravac svetskih berzi.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)