Rusija je uvela digitalnu rublju - u Evropi će sačekati do 2029. godine

Građani Evrozone na sličan sistem mogli bi da čekaju do 2029. godine, a konačna odluka o uvođenju digitalnog evra još nije doneta.

Rusija je, nakon višegodišnjeg testiranja, počela masovno da uvodi digitalnu rublju. Reč je o trećem obliku ruske nacionalne valute, uz gotovinu i novac na bankovnim računima.

Rublja koja se čuva kod centralne banke

Digitalna rublja nije kriptovaluta. Izdaje je ruska centralna banka, a njena vrednost je čvrsto vezana za običnu rublju. Jedna digitalna rublja uvek vredi isto kao jedna rublja u gotovini ili na bankovnom računu, piše Indeks, prenosi B92.

Glavna razlika je u tome gde se novac nalazi. Novac na običnom računu čuva komercijalna banka, dok se digitalna rublja nalazi u novčaniku na platformi Banke Rusije. Građani joj ipak pristupaju preko aplikacija banaka koje već koriste.

Svaka osoba može da ima samo jedan digitalni novčanik, ali mu može pristupati iz aplikacija više banaka. Svih 12 sistemski važnih ruskih banaka, koje zajedno pokrivaju više od 80 odsto tržišta plaćanja, spremno je da svojim klijentima ponudi novi sistem. Ostale banke će se uključivati postepeno do 2028. godine.

Građani mogu mesečno da prebace do 300.000 rubalja sa svojih bankovnih računa u digitalni novčanik. Nakon toga nema ograničenja potrošnje ili prenosa tog novca. Sve transakcije za građane su besplatne.

Na digitalne rublje ne obračunava se kamata, a u njima nije moguće otvoriti štednju niti dobiti kredit. Ruska centralna banka naglašava da je korišćenje dobrovoljno, da se računi neće otvarati automatski i da građani bez svoje saglasnosti neće primati plate ili državne naknade u digitalnim rubljama.

Određene velike trgovačke kompanije sa godišnjim prihodom većim od 120 miliona rubalja od danas moraju da omoguće takav način plaćanja. Obaveza će se tokom naredne dve godine postepeno širiti na manje banke i prodavnice.

Država dobija bolji uvid u kretanje novca

Ruske vlasti kao prednosti navode jeftinija plaćanja, manje provizije za trgovce i mogućnost razvoja pametnih ugovora. Na primer, dobavljač bi mogao automatski da dobije novac u trenutku kada kupac potvrdi da je roba stigla u skladište.

Država će istovremeno imati bolji uvid u kretanje novca. Sve transakcije prolaze kroz jedinstvenu platformu centralne banke, a moguće je pratiti celu istoriju prenosa. Ruske vlasti očekuju da će to olakšati nadzor nad trošenjem budžetskog novca, ali takav sistem otvara i pitanja o privatnosti građana.

Banka Rusije razmatra i povezivanje digitalne rublje sa digitalnim valutama drugih država. Takav sistem bi u budućnosti mogao da omogući direktna prekogranična plaćanja bez oslanjanja na postojeću međunarodnu platnu infrastrukturu. Konkretni partneri i rokovi zasad nisu objavljeni.

Digitalnim rubljama trenutno nije moguće plaćati bez internet veze. Ruska centralna banka tek istražuje moguća tehnološka rešenja i nije objavila kada bi takva plaćanja mogla da postanu dostupna.

Zašto EU razvija digitalni evro?

Evropska centralna banka razvija digitalni evro kao elektronski oblik gotovine koji bi važio u celoj Evrozoni. Ne bi zamenio novčanice, kovanice ni postojeće bankovne račune, već bi građanima ponudio dodatni način plaćanja.

Jedan od glavnih razloga za njegovo uvođenje jeste zavisnost Evrope od međunarodnih kartičnih kompanija. Trenutno ne postoji evropsko digitalno sredstvo plaćanja koje se prihvata u celoj Evrozoni, a 13 od 20 država koje koriste evro oslanja se na međunarodne kartične sisteme. ECB smatra da bi sopstveni digitalni novac povećao finansijsku samostalnost i otpornost Evrope.

Građani bi digitalni evro mogli da koriste preko svoje banke ili drugog ovlašćenog posrednika. Njime bi mogli da plaćaju u prodavnicama i na internetu, kao i da šalju novac drugim ljudima. Osnovne usluge trebalo bi da budu besplatne, a na digitalne evre ne bi se obračunavala kamata.

Digitalni evro trebalo bi da pruža veću privatnost

Najvažnija razlika između sadašnjeg ruskog sistema i evropskog plana odnosi se na privatnost i plaćanje bez interneta.

Digitalni evro trebalo bi da omogući plaćanja i kada korisnik nema pristup mreži. ECB tvrdi da bi takve transakcije bile gotovo jednako privatne kao plaćanje gotovinom, jer bi njihove pojedinosti znali samo kupac i primalac. Kod internet plaćanja banke bi i dalje raspolagale podacima potrebnim za sprečavanje pranja novca, ali Eurosistem ne bi mogao da poveže transakcije sa konkretnim osobama.

Postojalo bi i ograničenje iznosa koji građanin može da drži u digitalnom novčaniku. Time se želi sprečiti naglo povlačenje novca iz komercijalnih banaka, koje bi moglo da ugrozi finansijsku stabilnost. Konačan iznos ograničenja još nije određen.

EU trenutno priprema zakonski okvir. Ako propis bude usvojen tokom 2026. godine, praktično testiranje digitalnog evra trebalo bi da počne u drugoj polovini 2027. godine i da traje godinu dana. ECB bi za njegovo moguće uvođenje mogao da bude spreman tokom 2029. godine.

Rusija je tako nekoliko godina ispred Evrozone, ali njen sistem je snažno centralizovan i zasad zavisi od interneta. EU napreduje sporije, ali planira digitalni novac koji bi trebalo da funkcioniše i van mreže i građanima pruži veću zaštitu privatnosti.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: