SAD pripremaju mere, koje će biti predstavljene na konferenciji za novinare kasnije danas, a za koje ministar finansija Skot Besent obećava da će biti „najstrože sankcije u istoriji“. Do toga dolazi usred zastoja u pregovorima o okončanju šestomesečnog rata i dok Iran nastavlja da nanosi ekonomsku štetu svetu ometanjem plovidbe kroz ključni Ormuski moreuz.
Prema priznanju najviših iranskih zvaničnika, stanovništvo trpi. „Izvinjavamo se zbog toga što ovi problemi postoje, jer se nalazimo u sveobuhvatnom ekonomskom, vojnom i bezbednosnom ratu“, rekao je iranski predsednik Masud Pezeškijan, prenose državni mediji, piše CNN.
„Kao vlada, svom snagom nastojimo da inflaciju, probleme u društvu, životni standard ljudi, njihova radna mesta, budućnost i živote usmerimo ka dostojanstvu i ponosu“, dodao je.
Video-snimci objavljeni prošle nedelje na društvenim mrežama prikazuju prazne pijace u Teheranu i Karadžu, dok se prodavci žale da niko ne kupuje sveže namirnice. Jedan stanovnik Teherana i jedan vlasnik firme rekli su za CNN da je ekonomski pritisak postao „nepodnošljiv“.
„Ne samo što je sve skupo“, rekao je za CNN Nima, 36-godišnji stanovnik Teherana, „već neke važne stvari koje su nam potrebne više uopšte ne možemo da nabavimo, poput određenih lekova.“ Vlasnik male prodavnice, koji je želeo da ostane anoniman kako bi slobodno govorio o ekonomskim uslovima, rekao je da jedva uspeva da sastavi kraj s krajem.
„Ponestaje nam nekih stranih proizvoda, poput stranih šampona i regeneratora, pasta za zube. Zalihe su ograničene i sada je to za većinu ljudi preskupo, ali sam morao da podignem cene čak i iranskih proizvoda koje prodajem“, rekao je.
„Neposredni udar“
Ipak, čak i uz novi ekonomski pritisak, stručnjaci upozoravaju da će Vašington ponovo imati posla sa režimom koji decenijama usavršava načine za zaobilaženje sankcija, pronalazi nove izvore prihoda i računa na svoju sposobnost da preživi američki ekonomski pritisak – osim ako Trampova administracija ne pronađe nove načine da preseče izvore prihoda Teherana.
Tokom decenija međunarodne izolacije, Islamska Republika bila je primorana da razvije sofisticirane metode za ublažavanje posledica zapadnih sankcija. Tako je stvorena decentralizovana mreža fiktivnih kompanija, posrednika, menjačnica i takozvana „flota iz senke“ tankera, koja koristi pretakanje nafte sa broda na brod, izmenjene podatke o praćenju plovila i lažnu dokumentaciju kako bi transportovala naftu.
Američka Mreža za borbu protiv finansijskog kriminala (FinCEN) saopštila je da je tokom 2024. godine kroz američke korespondentske račune prošlo oko devet milijardi dolara povezanih sa iranskim paralelnim bankarskim aktivnostima, na osnovu izveštaja američkih finansijskih institucija. Fiktivne kompanije, uključujući one iz sektora nafte, pomorskog transporta i investicija, omogućavaju milijarde dolara transakcija kroz mreže koje se protežu preko Ujedinjenih Arapskih Emirata, Hongkonga i Singapura, navodi Ministarstvo finansija SAD.
Plaćanja se često obavljaju u kineskim juanima, putem robne razmene ili izvan bankarskog sistema zasnovanog na dolaru, rekao je za CNN Umud Šokri, energetski strateg i viši gostujući istraživač na Univerzitetu Džordž Mejson.
Najnovije mere će „slomiti“ ekonomiju „ovog ubilačkog režima“ i ograničiti sposobnost Irana da „projektuje moć preko svojih posrednika“, kao i da finansira iransku vojsku, rekao je Besent nedavno za CNBC.
Međutim, stručnjaci smatraju da će obični Iranci najverovatnije podneti najveći teret novih sankcija.
„Obični Iranci će osetiti najneposredniji udar, dok bi nove sankcije dodatno oslabile rijal, povećale inflaciju, podigle cenu uvozne robe i industrijskih sirovina i smanjile kupovnu moć domaćinstava“, rekao je Šokri.
Čak i ako novi strogi ekonomski potezi pogode javnu i vojnu potrošnju, kao i regionalne saveznike Irana, posebno ranjivi biće zaposleni, penzioneri, mala preduzeća i porodice sa nižim prihodima, dodao je.
Institucije i posrednici povezani sa političkim strukturama biće delimično „zaštićeni“, jer će nastaviti da ostvaruju profit od krijumčarenja, manipulacije valutom i kontrole nad oskudnom uvoznom robom, rekao je Šokri.
Stručnjaci navode da će SAD, ukoliko žele da zaista ozbiljno pogode iransku ekonomiju, morati da ciljaju velike kineske kupce iranske nafte, nezavisne rafinerije i banke koje obrađuju iranske prihode. Međutim, takav potez mogao bi da izazove odmazdu Pekinga prema Vašingtonu.
Tramp je u objavi na društvenoj mreži Truth Social zapretio drugim državama „ogromnim ekonomskim posledicama“ ukoliko Iranu pruže bilo kakvu vrstu „slamke spasa“, ali nije imenovao konkretne zemlje.
„Vašington bi morao da cilja ključne čvorove iranske trgovine, umesto da nastavi da uvodi sankcije brodovima i fiktivnim kompanijama koje se lako mogu zameniti“, rekao je Šokri. SAD bi, prema njegovim rečima, mogle da uvedu sankcije menadžerima tankera, osiguravajućim kompanijama, lukama i pružaocima usluga pretakanja nafte sa broda na brod, kao i da uvedu dodatna ograničenja na tehnologiju koja bi mogla imati dvojnu, odnosno civilnu i vojnu, namenu.
„Izdržati oluju“
Iako je iranska vlada proširila domaću proizvodnju i istovremeno koristi sofisticiranu mrežu fiktivnih kompanija za nabavku ključne robe, uglavnom iz Kine, Islamska Republika je pokazala da ume da prebaci teret sankcija na već ugroženo stanovništvo, istovremeno štiteći institucije ključne za opstanak režima.
Nekoliko nedelja pre početka rata, Iranci su izašli na ulice kako bi protestovali zbog rasta cena i inflacije. Međutim, nakon što je u početku priznala težinu ekonomskih problema, vlada je ponovo optužila demonstrante da su strani agenti, a zatim pokrenula jednu od najžešćih represija u istoriji Islamske Republike.
Za sada, iranski režim koristi rat kako bi opravdao loše ekonomske uslove, dok je vlada koja se već suočavala sa ozbiljnim problemima dobila izgovor pred iscrpljenim stanovništvom. Istovremeno, čini se da se Tramp suočava sa još većim političkim pritiskom američkih potrošača nezadovoljnih visokim cenama goriva uoči izbora za Kongres.
„Oni su spremni da izdrže oluju i spremni su da podnesu bol“, rekla je za CNN Dina Esfandijari, vodeća stručnjakinja za geoekonomiju Bliskog istoka u Bloomberg Economicsu.
„Nijedna od mera o kojima predsednik Tramp razmišlja neće naterati Iran na kapitulaciju.“
Ono što je potrebno, smatra Esfandijari, jesu „diplomatija i podsticaji“ u odnosima sa Iranom, što se, kako kaže, „naravno, uopšte ne razmatra“.
Za sada, Neda, 34-godišnja stanovnica Teherana koja boluje od bolesti bubrega i kojoj su potrebni lekovi, sa strepnjom čeka dok je ponovo primorana da kupi samo polovinu svoje mesečne terapije.
„Stalno osećam ogromnu anksioznost jer bez lekova praktično neću preživeti“, rekla je. „Znate, bila sam kod lekara pre neki dan i medicinska sestra mi je rekla da ljudi više nisu ni u mogućnosti da dolaze na svoje termine za dijalizu.“
„Ljudi koji primaju hemioterapiju prestali su da dolaze jer jednostavno više ne mogu da je priušte.“
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)