Velike količine, često pitke vode, koriste se za hlađenje, što stvara pritisak na lokalne vodne resurse i dovodi do konkurencije sa domaćinstvima i poljoprivredom. Jedan od načina da se to zaobiđe jeste ono što je uradila Kina - postavljanje data centara na lokacije gde su bukvalno okruženi nepitkom vodom, morem. Postojalo je nekoliko eksperimentalnih podvodnih projekata, poput Majkrosoftovog projekta Natik, koji je završen 2020. godine — ali trenutno je jedini operativni, komercijalni podvodni data centar na svetu u kineskoj provinciji Hainan, piše Slešgir.

Taj data centar je počeo da funkcioniše kao veliki objekat za računarstvo veštačke inteligencije, poput „AI Alley“ u Vašingtonu. Zapečaćen u čeličnim kapsulama postavljenim na morskom dnu u blizini Lingshuija, redovi servera sada obavljaju iste zadatke kao i oni u klasičnim data centrima — obradu podataka, pokretanje cloud servisa i treniranje AI sistema — ali se hlade prirodno okolnom morskom vodom, umesto energetski intenzivnim klimatizacijama. Ovaj nedavni prelazak na visokogustinsko AI računarstvo predstavlja najnapredniju fazu projekta koji ima za cilj da spoji veliku računarsku snagu sa manjom potrošnjom energije i manjim zauzećem prostora na kopnu.

Sam objekat nije nov. Prvi podvodni moduli postavljeni su 2022. godine i ušli su u komercijalni rad 2023. Dodatni moduli i unapređena oprema omogućili su mu da preuzme znatno zahtevnije zadatke vezane za veštačku inteligenciju, pretvarajući već postojeći objekat u punopravni računski centar. Kina ima još jedan podvodni data centar — još uvek u izgradnji — u blizini Šangaja.

Pozitivno za životnu sredinu

Pozitivan uticaj na životnu sredinu ovakvog poduhvata prilično je jasan. Klasični data centri troše mnogo električne energije kako bi sistemi za hlađenje radili neprekidno. Podvodni objekti koriste okolnu morsku vodu kao „ponor toplote“, čime se eliminiše većina potrebe za klimatizacijom i smanjuje ukupna potrošnja energije. Takođe, podvodni data centri smanjuju uticaj na ljude. Ne zahtevaju oslobađanje velikih površina zemljišta, niti uznemiravaju komšije bukom, popravkama ili dopremanjem goriva — što su sve razlozi zbog kojih mnoge američke savezne države pokušavaju da odlože izgradnju AI data centara.

Ipak, ova vrsta podmorske infrastrukture je još uvek nova, a njen uticaj na životnu sredinu možda još nije u potpunosti razjašnjen. Dok voda hladi data centar, sam data centar blago zagreva okolnu vodu. Iako su podaci iz Microsoftovog projekta Natick pokazali da su povećanja temperature bila veoma lokalizovana i merena u deliću stepena, čak i male promene temperature mogu imati značajan uticaj na vrste osetljive na promene toplote. Izveštaj istraživača sa Univerziteta u Johanesburgu navodi da ovo „predstavlja rizik za vodeni biodiverzitet zbog smanjenja kiseonika u okeanu“. Efekti bi mogli biti veći ako se u budućnosti izgradi više podvodnih data centara. Postoji i mogućnost curenja, korozije ili drugih oštećenja.

Da li bi se morski svet prilagodio ovakvim „kapsulama“ data centara? Neka istraživanja pokazuju da bi ove strukture mogle da funkcionišu kao veštački grebeni, privlačeći ribe i beskičmenjake. Majkrosoftov projekat uključivao je kamere koje su pratile i beležile morski život oko data centra. Budući podvodni data centri mogli bi da uključe ovu tehnologiju kako bi doprineli istraživanju mora. 

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.