NAJVREDNIJE SU PARCELE PORED REKA I PUTEVA Kupovina zemljišta je nepogrešivo ulaganje – donosi profit i sigurnost

BizPortal/Tamara Đurđević | 13:10 | 06.02.23 Biz info

Unosan posao.

Shuttertock

Prema poslednjoj statistici i podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), u poslednjem kvartalu prošle godine zabeležen je rekordan promet poljoprivrednog zemljišta, a ukupno je registrovano 17.566 ugovora o kupoprodaji zemlje.

Ukoliko uzmemo u obzir da se vrednost, kako nekretenina, tako i zemljišta, neprestano povećava, jasno je zašto je potražnja za parčetom kvalitetne zemlje u jeku. Bilo da je zemljište u okolini grada ili udaljenijih predela širom zemlja, njegova kupovina jedan je od najsigurnijih investicija za budućnost. S tim da ponuda ne prati interesovanje i količinu potražnje, rast cena i rekordne brojke ne iznenađuju.

Tržište nepokretnosti doživelo je ekspanziju nešto nakon pandemije korona virusa, a odmah nakon toga nadovezala se i kriza u Ukrajini, koja je doprinela da vlasnici zemlje neretko prodaju svoja imanja za neočekivane svote novca.

Rekordan promet poljoprivrednog zemljišta

Sudeći po podacima RGZ, najvrednije zemljište nalazi se u Južnobačkom okrugu, gde je hektar dostigao cenu od 31.900 evra. U prilog tome, Blagica Kostić, agent za promet nepokretnosti i vlasnica agencije OZ nekretnine iz Beograda, objasnila je za Bizportal da je upravo područje koje je spojeno većim saobraćajnicama i odmah pored reka najvrednije.

Osim lokacije, vrednosti ceni dodatno doprinosi i klasa samog zemljišta, veličina parcela u celosti, kao i sistemi navodnjavanja.

– Sada kvalitetnu poljoprivrednu zemlju ne možete da pazarite ispod 15.000 evra po hektaru, odnosno 150 evra za ar zemljišta. Ovde govorimo o prvoklasnim zemljišnim parcelama uz značajne saobraćajnice i pokraj velikih vodotokova kojima vrednost ide i do 200 evra po aru, a shodno tome ne iznenađuje rekordan promet poljoprivrednog zemljišta – rekla je ona.

Trgovina obradivim zemljištem postaje sve više unosna, a pored inostranih kompanija, potencijal u zemlji preopoznali su i oni kojima zemlja nikad ranije nije bila zanimljiva.

– Prava je ekspanzija kupovine poljoprivrednog zemljišta u Srbiji i to uglavnom od strane inostranih privrednih, ali nisu strane kompanije jedine koje se bave ovim vidom investiranja u poljoprivredno zemljište. Obradivu zemlju kupuju i građani Srbije koji su radili godinama u inostranstvu, a neretko se dešava da građani prodaju stan ili garsonjeru u centru Beograda kako bi postali vlasnici kompletno formiranih imanja, koje su sticale čitave generacije. U okviru tih poseda često se nalaze vodoizvorišta, infrastrukturni objekti, bunari i na taj način menjaju doskorašnji koncept življenja.

Nepogrešiva investicija

S obzirom na nepredvidiva dešavanja i ekonomsku krizu koja sve više pogađa čitav svet, ulaganje u poljoprivredu i zemljište koje služi u te svrhe čini se kao najracionalnija i finansijski najisplativija odluka. Savet stručnjaka jeste da svi građani koji imaju finansijskih mogućnosti, a ne znaju gde da ulože, da je kupovina zemljišta mudra i pametna odluka, jer ulaganje u takvu vrstu nepokretnosti predstavlja finansijsku bezbednost, ali i dugoročno održivu investiciju.

– Najbolje je ulaganje u zemlju. Tako je oduvek. Pored toga, kupovina nepokretnosti ili poljoprivrednog zemljišta na rubnim delovima mesta koja se trenutno turistički razvijaju je trenutno najmudrije investiranje u budućnost. Sva ta mesta moraju negde da rastu i da se šire, a vrednosti nekretnina i zemljišta na takvim lokacijama vremenom samo dobijaju na ceni – objasnila je naša sagovornica, i istakla da su i cene obradivog zemljišta u odnosu na pre dve, tri godine otišle u nebesa, čak za 100 odsto.

Okolina Beograda i Vojvodina na ceni

U Beogradskom regionu je najskuplji hektar plaćen 22.400, a najjefitniji 1.000 evra. Najvišu cenu kvadrata poljoprivrednog zemljišta u prometu dostigao je u opštini Stara Pazova u Starim Banovcima, gde je parcela od 2,6 hektara prodata po ceni od 18 evra za metar kvadratni, odnosno za 468.000 evra. U poslednjem kvartalu prošle godine, inače, rekordni prihod od 605.000 evra ostvaren je za prodaju 50,2 hektara poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Novog Bečeja. U Vojvodini je minimalna cena zemlje u Južnobačkom okrugu bila 2.500, a prosečna 14.400 evra za hektar. Sremski okrug, takođe, drži visoke cene parcela pa je hektar dostigao maksimalnu cenu od 29.550, dok je minimalna je 2.050 evra za hektar. Južnobanatski i Zapadnobački okruzi prate ostali deo Vojvodine, pa je hektar ovde dostigao cenu od 21.250, odnosno 20.850, dok minimalna cena nije išla ispod 1.300 evra.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.