NA TRŽIŠTU MNOGO LAŽNOG MEDA Srpski pčelari samo garantuju za svoje proizvode

Korana Savić | 16:01 | 02.10.24 Biz info

Dok ostale grane stočarstva u Srbiji beleže konstantan pad u brojevima. Jedna iz godine u godinu beleži rast.

Foto: Bizportal/Korana Savić

Proizvodnja meda i proizvoda od meda svake godine se progresivno povećava. U Srbiji trenutno ima oko 20.000 registrovanih pčelara i preko milion košnica.

Koliki je potencijal ove poljoprivredne grane govori nam i pedesti sajam pčelarstva, koji se ovih dana održava u Beogradu. Sajam je organizovalo Društvo pčelara Beograda, a predsednica društva prof Biljana Stamenković, za Bizportal kaže da je ovogodišnja manifestacija prevazišla i njihova očekivanja.

– Ove godine imamo i više izlagača, nego što smo očekivali. Ne samo zato što je sajam jubilarni, nego zato što je naša manifestacija prepoznata kao jedna od ključnih. Ovo je mesto na kome pčelari zaista mogu da prodaju svoje pčelinje proizvode. Imamo blizu dve stotine izlagača pčelinjih proizvoda ili pčelarske opreme, koji mogu prodati svoj med i proizvode od meda. Nadam se da će i pčelari ostvariti dobru prodaju i zaradu – navela je Stamenković.

Na Tašmajdanu svoj med izlažu pčelari iz čitave Srbije, većina njih se pčelarstvom bavi godinama. Neki od njih sećaju se čak i prvih sajmova koji su organizovani u Beogradu.

– Ja sam ovde dolazio sa svojim ocem i ovo je sajam koji ne propuštamo. Pčelarstvom se bavimo 40 godina i imam dve stotine košnica – naveo je pčelar Milojković Ratko sa Homolja.

Cene meda se kreću od 1.000 dinara za livadski med, za bagremov med treba izdvojiti 1.200 dinara. Med od uljane repice je skuplji i iznosi 1500 dinara, pojedine specijelne vrste meda poput onog od belog bagrema koštaju 2.000 dinara za teglu. Takođe kod većine pčelara moguće naći i lekovite tinkture, kreme ili meleme, a koji su rađeni na bazi pčelinjeg voska, matičnog mleča i lekovitih trava.

-Prodajemo mešavine za jačanje imuniteta, takođe imamo i mešavine na bazi matičnog mleča ili perge, kozmetičke proizvode i različite kreme, naravno tu su i štapići za čišćenje ušiju na bazi voska, ali i lekovite trave sa stare planine. Naš med pored ovakvih manifestacija, prodajemo i pčelarskim zadrugama, za sada je intersovanje veće od prodaje, ali se nadamo da ćemo u ova četiri dana ostvariti dobru prodaju – kazali su Miroslav i Danijela Milošević koji prodaju med sa Stare Planine.

Za većinu izlagača slično kao i u drugima granama poljoprivredne proizvodnje, plasman proizvoda nije najlakši. Iako postoji veliki broj otkupljivača, oni prema rečima naših sagovornika posežu za tržišnim trikovima i nude jako niske otkupne cene za med. Ukoliko se roba prodaje na veliko kod otkupljivača, cena po kilogramu iznosi evro i sedam centi.

Ratko Milojković robu prodaje isključivo na pijacama ili na ovakvim manifestacijama. On kaže da ne želi da svoj med daje na veliko, jer je to totalno neisplativo.

– Proizvodnjom sam zadovoljan, generalno, iako je ova godina bila maksimalno surova. Sa pravilnom selidbom dobili smo maksimalne rezultate, koje smo mogli ove godine. Nije to previše, ali zadovoljni smo. Dobijamo i određene subvencije od države, hiljadu dinara po košnici. Međutim svoje proizvode ne dajemo otkupljivačima. Oni hoće da med kupe po euro sedam pa do tri evra po kilogramu. To ne pokriva ni troškove naše proizvodnje i onda treba njima da poklonimo i to ne radimo – kazao nam je Milojković.

Sa njim se slaže i njegov komšija na štandu pored iz „Pčelarstva Trifunović“.

– Trgovina medom je čista poljoprivreda, a poljoprivreda u našoj zemlji ne ide na žalost u pravom smeru, ako po strani ostavimo ekonomski momenat. klimatske promene prave problem. Medonosne kulture koje su bile primarne, sada nestaju. Ova godina je bila za većinu loša i to sve utiče na cenu meda, nije se cena meda drastično menjala, ljudi moraju imati razumevanja. Jednostavno nemoguće je da dođete na štand i kupite med kod proizvođača po nižoj ceni – kaže nam ovaj pčelar koji je svoju prvu košnicu dobio za prvi rođendan.

– Što se otkupljivača tiče oni stvarno nude niske cene, nemoguće je da budu tako niske cene, oni su čak mnogo puta insitrali da ako hoćete da prodate med na veliko, prodate po ceni meda treće kategorije, bez obzira na to što im nudite prvoklasne proizvode – rekao je on.

Proizvodnja meda varira od 6 do 9.500 tona godišnje. Dve trećine toga čine sortne vrste, bagremov i suncokretov med, ostatak spada u poliflorne vrste livadski, cvetni, medljikovac i neke druge, pokazuju zvanični podaci.

Država Srbija, trudi se da popularizuje bavljenje pčelarstvom, imajući u vidu sve potencijale koje nudi priroda naše zemlje. Međutim proizvođači meda sa kojima je Bizportal razgovaro slažu se da je kada je reč o kvalitetu meda, oni mogu garantovati isključivo za svoje proizvode. Kako su objasnili krivotvorenje meda je uzelo toliki zamah, da je gotovo nemoguće prepoznati pravi od lažnog meda.

-Odgovornost je na proizvođačima, koji prodaju takav med. Problem je i u kupcima koji su se sada navikli i koriste samo takav med. Taj med nije u potpunosti prirodan i kupci su navikli na ono što se zove kuvarski med. Naviknuti su na niže cene. Moj savet je da se nađe pčelar u koga imate poverenja. Ne postoji način ukoliko med nije odnesen na analizu da seutvrdi njegov kvalitet- naveo je pčelar Trifunović.

Ovo nam je potvrdila i profesorka Biljana Stamenković koja kaže da je prilikom jednog predavanja u osnovnoj školi na odgovor đaka da kupuju med u supemarketu navela da je pravi med jedino i isključivo moguće kupiti kod pčelarki i pčelara. I ona inistira da se med kupuje kod svog proverenog pčelara, jer je to jedini način da znate da ste kupili pravi proizvod.

Pčelarstvo razvojna šansa

U pčelarstvu postoji velika razvojna snaga. Izvoz meda u Srbiji je veći od izvoza junećeg mesa. Ipak udruživanje i veća proizvodnja, još uvek nisu zažeivele. Poljoprivredna gazdinstva i pčelari se snalaze po principu ostalih otvrajući spotvena prodajna mesta ili plasirajući proizvode na zelenim pijacama. Ekspanzijom interneta i društvenih mreža većina njih iskoritila je potencijal digitalno doba. Te njihove proizvode možete naručiti onlije, ili preko određenih grupa za prodaju.

Potencijali pčelrastva u Srbiji sve više su prepoznati, meri se zaradama od više hiljada evra, ali je i ovde nephodna intervencija države. Pored korišćnja meda i matičnog mleča postoji i niz drugih proizvoda od pčela koje mogu doneti dobru zaradu. Njihova primena može biti iskorišćena u farmaceutskoj, kozemtičkoja ali i nizu drugih delatnosti. Za određene poput polena ili pčelinjeg otrova još uvek ne postoji prava zakonska regulativa objasnila nam je Biljana Stamneković

– Što se tiče nas kao zemlje, mi još uvek nemamo totalno regulisane pojedine regulative, vezane za pčelinji otrov ili polen, ali ne samo mi mnogo je zemalja koje nemaju tu regulativu. Što se ostalih proizvoda poput meda i mleča to ide i jako se dobro primenjuje pogotovu u kobinacijama sa nekim lekovitim biljem- objasnila predsednica Društva pčelara Beograda.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.