Fiskalni savet upozorio – Očekuje nas povećanje javnog duga, ali fiskalna politika nije ugrožena

Korana Savić | 13:34 | 05.07.24 Biz info

Nacrt nove Fiskalne strategije suspenduje primenu opštih fiskalnih pravila do 2029. godine, objavio je danas Fiskalni savet i ocenio da time fiskalna i makroekonomska stabilnost Srbije, ipak, ne bi trebalo da bude ugrožena.

Shutterstock

Fiskalni savet upozorava da je odlaganje primene opštih fiskalnih pravila loše za kredibilitet ekonomske politike Srbije, U dokumentu „Mišljenje na Nacrt Fiskalne strategije za 2025. sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu“, Fiskalni savet navodi da su fiskalna pravila jedna od najvažnijih tekovina uređenih javnih finansija i da se njima zakonski definišu osnovni parametri fiskalne politike (budžetski deficit, javni dug, penzije, plate u opštoj državi).

U Fiskalnom savetu objašnjavaju da Nacrt Fiskalne strategije predviđa povećanje deficita i rashoda za kamate, kao i sporiju stabilizaciju javnog duga u odnosu na prethodne planove države.

– Najvažnija promena koju donosi nacrt nove Fiskalne strategije odnosi se na buduće kretanje budžetskog deficita i javnog duga Srbije. Prethodna Strategija predviđala je da će od 2025. do 2027 fiskalni deficit da se definiše u skladu s opštim fiskalnim pravilima, što je konkretno značilo da će deficit da iznosi najviše 1,5 odsto BDP-a, navedeno je u dokumentu.

U Fiskalnom savetu kažu da se sada planira da fiskalni deficit u periodu od 2025. do 2027. bude veći od 1,5 odsto BDP-a odnosno da iznosi u proseku 2,4 odsto BDP-a.

Po novim projekcijama, kako je navedeno, javni dug Srbije na kraju 2027. iznosiće 50,5 odsto BDP-a (približno 47,7 mlrd evra) i u odnosu na stare planove, javni dug na kraju 2027. povećan je za oko 2,5 mlrd evra.

– Fiskalna i makroekonomska stabilnost Srbije ipak ne bi trebalo da bude ugrožena novim politikama koje donosi nacrt Strategije – navodi se u dokumentu. Objektivno gledano, malo je verovatno da će novi fiskalni okvir države imati značajniji negativan uticaj na makroekonomsku stabilnost Srbije, kažu u Fiskalnom Savetu.

– Planirani fiskalni deficit u srednjem roku od oko 2,4 BDP-a i dalje nije dramatično veliki i ne odstupa od planova drugih zemalja CIE (zapravo i dalje je nešto niži od proseka CIE). Pored toga, javni dug se ni po novim planovima neće povećavati u odnosu na BDP(očekuje se njegovo blago smanjenje sa 52,3 odsto BDP-a koliko je iznosio na kraju 2023. na 50,5 odsto BDP-a na kraju 2027. godine).

Naravno, iz ugla još uvek rovitih makroekonomskih ravnoteža, svakako bi bilo bolje i sigurnije da se Vlada dosledno držala prethodno planirane fiskalne politike – ali Fiskalni savet ipak ocenjuje da po ovom pitanju zasad ne postoje „preterani rizici“. Takođe, ukazuje da iza povećanja fiskalnog deficita stoji planirana dodatna ekspanzija javnih investicija.

-Osnovni razlog zbog kog je Srbija odustala od primene opštih fiskalnih pravila, tj. opredelila se za veći budžetski deficit i zaduživanje, jeste uvođenje novih investicionih projekata u javne rashode (bez odgovarajućih ušteda na drugim pozicijama kojima bi se ovo povećanje kompenzovalo). Premda su za javne investicije i u starim fiskalnim planovima bila predviđena velika izdvajanja u srednjem roku (6,7 odsto BDP-a, tj.oko 5,6 mlrd evra godišnje) – ona su sad dodatno povećana na čak 7,4 odsto BDP-a u proseku od 2024. do 2027. godine (oko 6,3 mlrd evra godišnje).

Planirana dodatna ekspanzija javnih investicija najvećim delom odnosi se na program Skok u budućnost“, objašnjavaju u Fiskalnom savetu. Ukupna vrednost ovog programa procenjena je u nacrtu Strategije na 17,8 mlrd evra, što čini oko 70 odsto vrednosti svih planiranih javnih kapitalnih rashoda u periodu 2024-2027. godine, navodi Fiskalni savet.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.