U tom planiranju, poljoprivrednicima je značajno i kako se rod pšenice iz ove žetve prodaje jer žitarice imamo uvek duplo više nego što su nam potrebe. U ovoj žetvi ima oko 3,6 miliona tona pšenice, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, a treba nam najviše 1,5 miliona tona. Prošle ekonomske godine izvezli smo 1.139.000 tona pšenice, pa s razlogom postoji interesovanje kako ide izvoz viška hlebnog zrna uoči nove setve žitarice.
Podaci o tome iz Žitounije mogu proizvođače da ohrabre jer je u julu, avgustu i septembru na strana tržišta prodato 326.000 tona, najviše u Italiju, više od 170.000, a na ostala tržišta preko luke Konstanca više od 49.000 tona i ostatak našim tradicionalnim kupcima iz bivših jugoslovenskih republika, piše Dnevnik.
- U septembru smo prodali 82.000 tona, što se može oceniti kao pad u izvozu. Simboličan je bio izvoz u Rumuniju, svega 3.000 tona, dok smo na italijansko tržište najviše žita prodali i u septembru, preko 46.000 tona - kazao je Šajatović, smatrajući da je do pada u izvozu najverovatnije došlo što nismo bili konkurentni u ceni u odnosu na Bugarsku i Rumuniji.
Traženo i brašno
Paralelno sa izvozom pšenice i domaće brašno se dobro kupovalo na drugim tržištima. U julu i avgustu prodato je 35.675 tona tradicionalnim kupcima iz okruženja Crnoj Gori, Bosni i Severnoj Makedoniji.
- Brašna smo prošle godine izvezli 178.530 tona i s tim količinama možemo da budemo zadovoljni - kazao je direktor Žitounije Zdravko Šajatović i naveo da je izvozna cena brašna u prošloj ekonomskoj godini bila, u proseku, 271 evro po toni.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
