Javni beležnici uradili su više od 15 miliona pravnih poslova od kada su septembra 2014. godine uvedeni u pravni sistem Srbije, čime je rasterećeno pravosuđe, a pravna sigurnost, posebno u prometu nepokretnosti, dovedena na značajno viši nivo, navode u Javnobeležničkoj komori Srbije.


Promet nepokretnosti


Od tih 15 miliona, oko 1.700.000 je broj solemnizovanih isprava, najčešće potvrđenih i overenih ugovora. Šta to znači za pravnu sigurnost u prometu nepokretnosti, najbolje se može oslikati činjenicom da je sada skoro potpuno nemoguća dupla prodaja stanova, što je ranije predstavljalo veliki problem. Naime, da bi potvrdili ugovor o prometu nepokretnosti, beležnici proveravaju status nekretnine u katastru nepokretnosti, zatim proveravaju u evidenciji Ministarstva pravde ProNep da li je prethodno ista ta nepokretnost već prometovana, a imaju i uvid u izdate građevinske dozvole, prijavu građevinskih radova… Pored ovih provera, beležnici proveravaju i druge evidencije, poput registara sudskih zabrana, zabeležbi i izvršenja.

Uz ovo, kada potvrde i overe ugovor o prometu nepokretnosti, javni beležnici katastru nepokretnosti šalju ove ugovore radi upisa promene vlasnika, a takođe promet odmah zavode u evidenciji ProNep. Ni tu se ne završava zadatak javnog beležnika - nadalje oni šalju i poreska izjašnjenja nadležnim poreskim organima, a dužni su i da sve ove ugovore o prometu nepokretnosti čuvaju u arhivi 20 godina, a potom ih obavezno predaju na trajno arhiviranje, što dodatno povećava sigurnost.

Sve nabrojano, i još mnoge druge korake koje danas obavljaju javni beležnici, pre uvođenja javnog beležništva, nije obavljao niko. U sudu su overavani samo potpisi stranaka, odnosno utvrđivan je njihov identitet, i od 2010. godine službenici su evidentirali promet. Oni nisu ulazili u sadržinu ugovora, niti proveravali vlasništvo… To su razlozi zbog kojih javni beležnici mogu da tvrde da su uveli kontrolu u pravni promet.

Iako se i danas ponekad čuje za neki slučaj duple prodaje stanova, to su prometi koji su obavljeni pre uvođenja javnog beležništva. Sa druge strane, sudski postupci koji proizilaze iz ugovora zaključenih kod beležnika bukvalno su svedeni na nivo statističke greške.

Ostavine


Skoro pola miliona predmeta (485.000) za raspravljanje zaostavštine urađeno je prethodnih godina kod javnih beležnika. Iako se građani često pitaju zašto taj postupak nije još efikasniji, u ovim poslovima javni beležnici su pokazali izuzetnu ažurnost, posebno ako se računa od trenutka kada im sud dodeli predmet. Gotovo da nema predmeta koji kod javnih beležnika nisu rešeni u roku od šest meseca, naravno ukoliko je poznata adresa naslednika i ako se odazivaju na pozive. O kvalitetu rada u ovoj materiji govori podatak da je na tih pola miliona ostavinskih rešenja javnih beležnika izjavljeno svega oko 1.800 žalbi, da je 527 rešenja sud preinačio, a samo 95 ukinuo.

Od proleća 2022. godine, ostavinski postupci su još dodatno ubrzani, pošto su Ministarstvo pravde i Vrhovni kasacioni sud izdali uputstvo svim osnovim sudovima da javnim beležnicima istovremeno, jednim rešenjem, poveravaju sastavljanje smrtovnice i raspravljanje zaostavštine. Na taj način više se ne gubi vreme u slanju smrtovnice sudu, da bi se potom čekalo novo rešenje iz suda za raspravljanje zaostavštine.

Za građane je važno i da nadzor nad radom javnih beležnika u ostavinskim postupcima, vrši sud koji ove predmete poverava beležnicima.

Male overe


Najveći broj poslova koji se obavlja u javnobeležničkim kancelarijama su takozvane „male overe“, odnosno overe potpisa, rukopisa, prepisa i kopije. Tu spadaju i saglasnosti za putovanja maloletne dece, overa dokumenata za upis, zaposlenje ili ostvarivanje nekih prava. Tu takođe spada i overa potpisa birača za izborne liste. Iako deluje da je ovaj postupak isti kao što je nekada bio u organima lokalne samouprave, ili u sudovima, i ovde postoji nekoliko bitnih razlika.

Naime, osoba koja radi na šalteru javnobeležničke kancelarije i koja ima ovlašćenje da overava ova dokumenta, mora imati završen pravni fakultet. Iako ne ulazi u sadržinu dokumenta kod malih overa, i proverava samo identitet potpisnika, ipak, dužan je da odbije overu ukoliko je suprotna imperativnim propisima. Ako je u pitanju prepis, odnosno kopija, mora uporediti da je li ista kao izvorni dokument, odnosno kopirane stane.

Još jedna bitna razlika jeste broj šaltera za overe koji građani imaju na raspolaganju sada u odnosu na period pre uvođenja javnog beležništva. Svih 226 javnobeležničkih kancelarija imaju ove šaltere za kojima rade pravnici, a većina svakako ima i više od jednog šaltera. U većim gradovima, gde ovih poslova ima više, mnoge kancelarije imaju i po više od dva ili tri šaltera, što značajno prevazilazi broj dostupnih overivača koji su radili u sudovima.

U ovim poslovima, javni beležnici imaju i obavezu besplatnih overa. Najveći broj overa koje se ne plaćaju su vezane za dokumenta za upis u predškolske ustanove, osnovne škole, srednje škole, kao i za prvi upis na fakultet, za konkurse za prijem u ustanove učeničkog i studentskog standarda, kao i za potrebe konkursa za korišćenje učeničkih i studentskih stipendija i kredita. Besplatno se obavljaju i overe potpisa i prepisa ili fotokopija dokumenata koja se koriste za ostvarivanje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata. Bez naknade se overavaju i isprave kojima se obezbeđuje finansijska podrška porodici sa decom, kao i dokumentacija potrebna za ostvarivanje prava žrtava porodičnog nasilja. Pored toga, besplatna je overa i dokumenata nezaposlenih lica neophodnih za zasnivanje radnog odnosa, ili drugih prava koja se ostvaruju po tom osnovu.

Godišnje, u proseku, javni beležnici besplatno overe oko 350.000 dokumenata, što je vrednost od 126 miliona dinara. Za osam godina, koliko postoje javni beležnici, to je više od 8 miliona evra. Građani često smatraju da su ove iste overe i ranije bile besplatne za njih, ali je činjenica da su ih obavljali službenici čiji su troškovi plaćani iz budžeta, dok sada te troškove pokrivaju sami javni beležnici.

Punomoćja


Što se tiče punomoćja, koja se overavaju kod javnih beležnika, situacija je u određenoj meri specifična. Javni beležnici overavaju potpise na njima i ne ulaze u njihovu sadržinu, ali neće overiti ono punomoćje koje sadrži pravni posao koji je zabranjen ili kojim se pomaže ostvarivanje nedozvoljenih ciljeva.

Od sredine 2022. u Srbiji počeo da funkcioniše Registar punomoćja i opoziva punomoćja, koji je razvilo Ministarstvo pravde u okviru evropskog projekta "EU za pravdu - Podrška za Poglavlje 23". Ovaj registar je u fazi testiranja, a od njega se očekuje da dodatno poveća nivo pravne sigurnosti u oblasti prometa nekretninama. Naime, ovaj registar treba da spreči zloupotrebu punomoćja od strane punomoćnika falsifikovanjem ili prekoračenjem ovlašćenja iz punomoćja. Uvođenjem punomoćja, koje je overeno kod javnog beležnika, u registar - ta mogućnost će biti svedena na minimum, a uz to građani će lakše moći da otkažu punomoćje, što će biti vidljivo svim javnim beležnicima u Srbiji. Da ovaj registar zaživi u potpunosti, preostaju još samo završna testiranja i da se ova oblast uredi zakonom.

Ostali poslovi


Ima još mnogo poslova koje obavljaju javni beležnici, poput sastavljanja testamenata (koji se upisuju u Registar zaveštanja), a izvesno je da će se krug njihovih nadležnosti i dalje širiti, zajedno sa jačanjem sistema i širenjem mreže javnobeležničkih kancelarija. U ovom trenutku, javnobeležnički sistem ima 226 kancelarija, u kojima radi 455 javnobeležničkih pripravnika, 326 javnobeležničkih saradnika i 79 javnobeležničkih pomoćnika, kao i više od 700 administrativnih radnika. To je, dakle, već sada respektabilan sistem u kome radi više od 1.800 ljudi. Oni su već nekoliko godina, po izjašnjenju građana u nezavisnim istraživanjima, najbolje ocenjeni deo pravosuđa sa jakom četvorkom.