POSTIGNUT DOGOVOR - NOVI MINIMALAC OD JANUARA Siniša Mali najavio povećanje od 14,3 odsto

- To je procentualno povećanje od 14,3 odsto, dakle najveće povećanje minimalne zarade ikada i ovde smo pokušali da balansiramo dva zahteva: s jedne strane zahtev sindikata za mnogo veće povećanje minimalne zarade, a sa druge strane zahtev poslodavaca da u situaciji kada sve više raste cena inputa, energenata, ali i neizvesnosti na tržištu pokušamo da sačuvamo radna mesta - rekao je Mali.

On je podsetio da je 2012. godine minimalna zarada bila 15.700 dinara.

- Nakon prve faze fiskalne konsolidacije, dakle 2017. godine, pa do danas, minimalna zarada će se povećati 90,1 odsto. Od 2012. do danas povećanje je 2,5 puta. Iz godine u godinu smo išli ka materijalnom povećanju minimalne cene rada, mnogo većem nego što je bila stopa inflacije, a isti princip primenjujemo i sada. Naime, prosečna stopa inflacije ove godine projektovana je na 11,5 odsto, naredne godine 8,7 odsto, tako da sa te strane ovo povećanje minimalne zarade umnogome ili donekle bar pokriva povećanje stope inflacije ove dve godine - rekao je Mali.

On je rekao da povećanje minimalne zarade od 14,3 odsto povećava trošak poslodavaca svih u Srbiji – i države i privatnih poslodavaca za ukupno 41 milijardu dinara.

- Dakle 350 miliona evra godišnje. Ovo će dovesti do povećanja troškova poslovanja. Upravo imajući to u vidu opet je država preuzela teret ovog povećanja minimalne zarade na sebe i donela odluku da se dodatno rasterete zarade na teret poslodavca, dakle da nastavimo sa onim trendom smanjenja opterećenja na zarade s kojim smo počeli 2017. godine. Od 1. januara 2023. godine ići ćemo sa povećanjem neoporezivog dela dohotka sa 19.300 dinara na 20.712 dinara i takođe ćemo umanjiti doprinose za PIO fond na teret poslodavca za jedan procentni poen. Na takav način ćemo u potpunosti da anuliramo povećanje koje donosi minimalna zarada kako bismo izbegli bilo kakvu mogućnost otpuštanja u Srbiji usled povećanja plata, a imajući u vidu ogromnu krizu sa kojom se ceo svet trenutno suočava - rekao je Mali.

Mali je naveo da je ukupno rasterećenje zarada u poslednjih pet godina došlo na 60 odsto.

- Činimo privredu konkurentnijom, naše okruženje atraktivnijim, ali sa druge strane stimulišemo i motivišemo poslodavce ne samo da ne otpuštaju radnike, nego i da zapošljavaju nove. Nama je stopa nezaposlenosti 8,9 odsto, pokazuju podaci od pre neki dan. Istorijski najniža stopa nezaposlenosti u Srbiji. Rast BDP-a u prvom kvartalu je 4,4 odsto, a u drugom 3,9 odsto. Javni dug je na nivou od 54,7 odsto. U prvih osam meseci ove godine 2,6 milijardi evra stranih direktnih investicija. Dakle, veoma je važno da sve što radimo sagledamo u okviru jedne šire slike, a ta šira slika zove se makroekonomska stabilnost u Srbiji koju ćemo održati samo na osnovu ovako balansiranih odluka. Opet kažem, država je najveći teret preuzela na sebe - istakao je Mali.

Osim povećanja minimalne cene rada, država će, podsetio je ministar finansija, od 1. novembra povećati penzije za devet odsto, od 1. januara dodatno 12,1 odsto.

Takođe, očekuje nas i povećanje plata u javnom sektoru u iznosu od 12,5 odsto.

- Nakon povećanja minimalne zarade i plata u javnom sektoru, mi očekujemo da će prosečna plata u 2023. godini iznositi 706 evra, dakle idemo već na prosečnu platu od preko 700 evra. To znači da ćemo do decembra naredne godine već imati prosečnu platu od 715-720 evra, u potpunosti idemo u korak sa planom da do kraja 2025. godine prosečna plata bude 1.000 evra, a prosečna penzija oko 420-450 evra. Zato idemo, uprkos ovoj krizi, sa ovakvim paketom mera koje imaju za cilj da zaštite građane Srbije, a s druge strane da poboljšaju i njihov životni standard - rekao je Mali.

Mali je prokomentarisao i minimalnu potrošačku korpu koja se, kako kaže, često pominje.

- Važno je da građani razumeju da je minimalna cena rada ekonomska kategorija. Čuli se komentare od nekih nazovi znalaca da je to socijalna kategorija. To nije socijalna kategorija. Dakle, minimalna cena rada je vezana za obavezu poslodavca da u slučaju poteškoća u poslovanju u periodu najduže do 6 meseci isplaćuje tu zaradu kako ne bi bilo otpuštanja i kako ne bi bilo smanjenja radnih mesta. Uprkos tome, pre par godina smo dogovorili da ćemo se truditi da kroz minimalnu cenu rada pokrijemo troškove minimalne potrošačke korpe i samo par godina unazad stepen te pokrivenosti bio je 61,2 odsto, a danas je ta korpa pokrivena sa 81,2 odsto. Ostajem pri stavu da ćemo u narednom periodu raditi na tome da što pre dostignemo tu minimalnu potrošačku korpu, ali imamo i moramo da imamo u vidu i okolnosti u kojima se nalazimo kao i ogromnu krizu koja je snašla ceo svet i da imamo u vidu našu želju da očuvamo svako radno mesto - rekao je Mali.