U konkurenciji više od 600 kandidatkinja iz 131 zemlje, ona je jedina predstavnica Srbije koja je dobila ovo priznanje.
Za osnivačicu i predsednicu Asocijacije agropreduzetnica Srbije, ovo priznanje nije samo potvrda njenog dosadašnjeg rada. Mnogo važnije joj je to što međunarodna vidljivost može da otvori vrata novim projektima i konkretnoj podršci ženama koje žive i rade na selu.
U razgovoru za emisiju „Jutro na Blic“, Vera Škulić govorila je o položaju žena u poljoprivredi, promenama koje su društvene mreže donele domaćim proizvođačima, mogućnostima za mlade koji žele da se vrate na selo i preprekama sa kojima se suočavaju žene koje samostalno vode poljoprivredna gazdinstva.
Priznanje joj je, prema najavi iz intervjua, uručeno 15. oktobra u Rimu, gde se okupljaju žene čiji je rad prepoznat na međunarodnom nivou.
Žene u poljoprivredi više nisu nevidljive
Žene su oduvek imale važnu ulogu u poljoprivrednoj proizvodnji u Srbiji, ali njihov doprinos nije uvek bio dovoljno prepoznat. Njihov rad često se podrazumevao kao deo porodičnih obaveza, dok su žene koje samostalno vode gazdinstva, razvijaju proizvodnju i grade sopstvene brendove ređe dolazile u prvi plan.
Vera Škulić smatra da se situacija tokom poslednjih pet godina značajno promenila. Jedan od razloga vidi u društvenim mrežama, koje su proizvođačicama omogućile da neposredno predstave svoj rad, proizvode i svakodnevicu na imanju.
"Žene su dobile dosta veću vidljivost nego ranije", istakla je Škulić za Jutro na Blic, objašnjavajući da je poljoprivreda dugo bila predstavljana kao pretežno muški posao.
Danas sve više žena snima i objavljuje sadržaje o svojoj proizvodnji, pokazuje kako nastaju njihovi proizvodi i na taj način dolazi do novih kupaca. Društvene mreže tako postaju i sredstvo promocije, ali i način da se promeni slika o ženama koje se bave poljoprivredom.
Za male proizvođače, koji često nemaju velike budžete za marketing, ovakav vid predstavljanja može da bude važan korak ka većoj prepoznatljivosti na tržištu.
"Preporučila bih mladima da se vrate na selo"
Škulić ima jasnu poruku za mlade koji razmišljaju o povratku na selo, posebno za one koji već imaju porodičnu zemlju ili kuću i mogućnost da započnu sopstvenu proizvodnju.
Smatra da današnja poljoprivreda ne može da se posmatra na isti način kao pre dve ili tri decenije. Promenili su se uslovi života, mogućnosti prodaje i načini na koje proizvođači mogu da predstave svoje proizvode.
Ipak, upozorava da život na selu i vođenje gazdinstva zahtevaju mnogo rada, odgovornosti i odricanja.
"Naš svakodnevni dan počinje od pet ujutru, završava se uveče, ali ništa od toga nema toliku cenu kao taj mir i zdrav seoski život", poručila je Škulić.
Njena poruka nije da je povratak na selo jednostavan, već da oni koji imaju mogućnost i želju treba ozbiljno da razmotre poljoprivredu kao put ka sopstvenom poslu.
Za mlade koji žele da se oprobaju u ovom sektoru, važni su dobar plan proizvodnje, poznavanje tržišta, realna procena troškova i mogućnost da dođu do kupaca. Pored proizvodnje, sve značajniju ulogu imaju i promocija, direktna prodaja i razvoj prepoznatljivog proizvoda.
Gde žene mogu da potraže pomoć ako žele da pokrenu poljoprivredni posao?
Jedan od ciljeva Asocijacije agropreduzetnica Srbije jeste da ženama koje se bave poljoprivredom pomogne da dođu do informacija i pronađu odgovarajuću podršku.
Prema rečima Vere Škulić, žene koje se suočavaju sa problemima u poslovanju ili tek planiraju da pokrenu proizvodnju mogu da joj se obrate za savet i smernice.
"Asocijacija agropreduzetnica Srbije upravo to i radi, pomaže svim ženama u poljoprivredi koje imaju neki problem", navela je ona.
Podrška može da bude posebno važna ženama koje tek ulaze u preduzetništvo i nisu sigurne kojim institucijama treba da se obrate, gde da potraže informacije ili kako da pristupe rešavanju konkretnog problema.
Za razvoj ženskog preduzetništva u ruralnim sredinama važno je da informacije o dostupnim programima, podsticajima i mogućnostima saradnje budu pristupačne, razumljive i pravovremene.
Priznanje FAO vidi kao priliku za nove projekte
Za Veru Škulić, međunarodno priznanje ima najveću vrednost ako može da doprinese konkretnim promenama u životu žena koje se bave poljoprivredom.
Ona očekuje da bi priznanje moglo da otvori prostor za intenzivniju saradnju sa FAO-om, Ujedinjenim nacijama i drugim partnerima, kao i za pokretanje projekata posvećenih ženskom agropreduzetništvu.
Ipak, ističe da se značajniji pomaci ne mogu ostvariti bez podrške institucija, kolega iz poljoprivrednog sektora i društva u celini.
"Za neki veći napredak mi je potrebno da svi zajedno, kao društvo, radimo na tome", poručila je Škulić.
Njena priča tako prevazilazi lični uspeh. Ona ukazuje na značaj prepoznavanja žena koje svojim radom razvijaju poljoprivrednu proizvodnju, čuvaju život na selu i stvaraju mogućnosti za nove generacije.
Izbor među 100 žena heroina sveta predstavlja međunarodno priznanje za njen dosadašnji rad, ali i priliku da se o izazovima i potencijalima žena u srpskoj poljoprivredi govori mnogo glasnije.
Hoće li ovo priznanje dovesti do novih projekata i snažnije podrške ženama na selu, pokazaće naredni period. Za sada, poruka Vere Škulić je jasna: žene u poljoprivredi imaju šta da pokažu, a njihov rad zaslužuje da bude vidljiviji i bolje podržan.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)