RASKID NA EVROPSKI NAČIN Ko je protiv promene akcionara u Fortenova Grupi?

Bizportal | 16:50 | 07.11.22 Biz info

Sasvim korektno poslovanje.

Foto: Shutterstock

Prošle nedelje Sberbanka je objavila prodaju svog udela (43 odsto) kompaniji „Fortenova Group“. Kupac je veliki investitor iz UAE Saif Alketbi, čija aktiva uključuje nekretnine, tehnologiju i visokotehnološke kompanije. Veliki deo njegovih investicija čine razne transakcije privatnog kapitala.

Juče su sve tri strane pred očima javnosti dugo razmatrale detalje dogovora.

Na kraju je postalo jasno da se promena akcionara ipak dogodila, a dok predstavnici ovog maloprodavca „vare“ ove informacije, setimo se odakle je sve počelo. Sberbanka je dobila udeo u Fortenovi pre tri godine — u 2019. godini, kao rezultat restrukturiranja dugova holdinga Agrokor, koji je banci dugovao više od milijardu evra.

Ruska banka je davala kredite hrvatskoj kompaniji od 2014. godine. Holding je kasnije, zbog finansijskih poteškoća i nemogućnosti da se nagodi sa poveriocima, prešao pod državnu kontrolu. Biznis Agrokora je transformisan u Fortenovu. Agrokor je obezbeđivao 15 procenata Hrvatskog BDP-a i bio je najveći vlasnik poljoprivrednog zemljišta u zemlji. Banka je najavila planove za smanjenje prisustva u Evropi još u novembru prošle godine. Sber je tada pojasnio da je odlučeno da se fokusira na prioritetna tržišta i istraživanje novih poslovnih modela.

Sberbanka je nekoliko puta od 2021. pokušala da pronađe kupce za 43% udela u Fortenova Grupi, ali evropski kupci ili nisu uspeli da dobiju regulatorna odobrenja (mađarski Indotek je dobio saglasnost OFAC-a, ali nije dobio saglasnost hrvatskih regulatora) ili su u poslednjem trenutku odbili (neslaganje oko dogovora među investitorima). Bilo je i pokušaja da se postigne dogovor sa hrvatskim penzionim fondovima, koji su i sama Fortenova i drugi njeni akcionari i stejkholderi želeli da obave – ali je Alijansa, koja upravlja jednim od hrvatskih penzionih fondova, u poslednjem trenutku to odbila. Konačni prekid evropskog poslovanja Sber je najavio 2. marta. Krajem leta takođe je prodata i švajcarska „ćerka“ ove banke. A sada je na red došla i Fortenova.

U stvari, Sberbanka je iskoristila sve mogućnosti u trenutnoj situaciji i na kraju pronašla način legalne prodaje: nije prodala Evropljanima koji nisu mogli da dogovore sporazum, već Arapima koji ne podržavaju sankcije dela međunarodne zajednice protiv ruskih kompanija. Istovremeno, čini se da Fortenova ne treba da brine jer, na kraju krajeva, promena akcionara sa tako značajnim vlasničkim udelom, koji pored toga nema ograničenja na međunarodnom, a još manje na evropskom tržištu, daće joj više slobode za razvoj. A da novi akcionar ima dalekosežne planove za razvoj kompanije, vidi se iz pisma koje je šeik napisao zaposlenima dan ranije.

– Mogu li da vas zamolim da nastavite svoj posao u korist kompanije primenom najboljih principa korporativnog upravljanja? Radujem se ličnom susretu u Zagrebu u bliskoj budućnosti. S poštovanjem, Saif Alketbi – navodi se u dokumentu.

Kasnije je potvrdio ove informacije u svom intervjuu hrvatskim novinarima, a takođe je šeik napomenuo da je interesovanje za kompaniju pokazivao još od 2019.godine. „Ne volim da vodim svoj biznis i pravne poslove putem medija. (…) Da, sklopio sam dogovor sa Sberbankom. Siguran sam da možemo da obavimo registraciju. Ja i moja kompanija lično nismo pod sankcijama. Nastavićemo da poštujemo sve zakone i propise EU“, zaključio je on.

4. novembra, predsednik Republike Hrvatske Zoran Milanović takođe je govorio o sporazumu o Fortenovi. Šef države podsetio je da je pokušaj Sbera da proda imovinu nehrvatskim penzionim fondovima propao i da je za sebe pronašao najbolji izlaz iz situacije. Pored toga, hrvatski predsednik je nagovestio masovnu histeriju u javnosti koja se vodi oko sporazuma.

– Sada je u toku podzemni pacovski rat između ljudi koji tu imaju interesa, u menadžmentu, koji će ostati bez određenih prava i statusa ili neće ostati, te da sve treba gledati kroz prizmu ličnih interesa – preneli su mediji Milanovićeve reči.

Prema informacijama od našeg izvora iz kompanije, menadžment hrvatske kompanije poslednje godine vodi prilično kontroverznu politiku prema akcionarima: pre nekoliko nedelja pokušao je da oduzme korporativna prava Sberu, dokazujući na holandskom sudu da Sberova prava ometaju poslovanje kompanije. Sud se sa tim nije složio, priznajući prava Sbera. Prema tim informacijama, ruska banka je svojom odlukom uticala na interese top menadžera kompanije Fortenova Fabrisa Peruška, koji je računao na zamrzavanje udela Sberbanke zbog sankcija i nespremnosti rukovodstva Fortenove da pregovara sa novim vlasnikom.

Fabris Peruško je u kompaniji još od Agrokora (tada je bio odgovoran za komunikaciju sa medijima), pa je očigledno sa tim i povezan masovni napad hrvatskih medija usmeren na rusku banku i novog vlasnika. Pored toga, postoji razlog da se veruje da je Fabris Peruško usko povezan sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem, koji je ranije bio član Evropskog parlamenta. To bi moglo objasniti zašto Sber nije uspeo toliko dugo da proda imovinu koja mu zapravo nije bila potrebna.