Platio je kaparu za stan 750 evra – onda su popili pivo, pa je krenuo haos

Stanko Stamenković | 12:52 | 12.11.23 Biz info

Prevaranti šire svoju mrežu.

Foto: Shutterstock

Kada je Eugen, 20-ogodišnji student iz Požege sada na studiju u Zagrebu, ušao u stan u potkrovlju, ništa mu nije bilo sumnjivo. Bio je to mali studentski stan od 20 kvadratnih metara, s krevetom, malom kuhinjom i kupatilom, za 350 evra mesečne kirije.

– Stan je bio uredan, na dobroj lokaciji, za taj novac super – kaže Eugen.

Zbog trenutnog stanja na zagrebačkom tržištu nekretnina, na kojem je nemoguće naći stan za dugoročni zakup u centru grada za manje od 500 evra, to je bila prilika. Tako ga je barem uveravao Tomislav, 30-godišnji zakupodavac koji mu je pokazao stan.

– Bio je ful prijateljski raspoložen. Sve smo se dogovorili, posle smo popili pivo. Rekao je da je napravio primerak ključa od ulaznih vrata za mene, ali da ga je slučajno zaboravio kod kuće, da će mi ga doneti sledeći put kad se vidimo – kaže Eugen.

Na prvom susretu „zakupodavac“ je od mladog studenta tražio deo zakupa i depozit unapred. Da bi tobože zakapario stan, Eugen je Tomislavu, čoveku čijeg se prezimena sada ne može setiti, a opisuje ga kao visokog, krupnog, s bradom, puno tetovaža i teškim BiH naglaskom, dao na ruke 300 evra od ukupno 750 evra koliko je Tomislav tražio. Kada su se sreli drugi put, Eugen mu je doneo i ostatak novca, a Tomislav je predložio da će mu ulazni ključ doneti za dva dana, na dan dogovorenog useljenja i pomoći da se smesti. Onda su počeli problemi.

– Prvo mi se javio da je imao saobraćajnu nesreću i da ne može da razgovara. Rekao sam ‘ok‘, neću biti se*onja da čoveka sada nazivam i optužujem za prevaru, daću još dva dana vremena pa videti šta će se dogoditi – prepričava.

Dva su dana prošla, Tomislav je odbijao pozive. Javio bi se Vocap porukama, kaže Eugen, povremeno govoreći da ne može da razgovara, da baš ima operaciju. „Imao je dve ili tri operacije, odbijao pozive i tada sam shvatio da sam prevaren“, kaže.

Eugen je predao 750 evra prevarantu koji se predstavio kao vlasnik stana. Pregledom katastra videlo se da nema nikoga pod tim imenom. Kad je sve povezao – da je Tomislav lažno ime, da on nije pravi vlasnik stana i da verovatno nije bilo nikakve saobraćajne nesreće – bilo je debelo prekasno. Otišao je na policiju, ali ni oni nisu bili od posebne pomoći.

– Nisam se mogao setiti njegovog prezimena niti registracije, a policija mi je rekla da su to dve ključne informacije. Bilo mi je odmah jasno iz ponašanja inspektora da ništa od toga neće biti – kaže.

Eugenova priča ista je kao i one nekoliko desetina, a možda i stotina ljudi u Zagrebu koji su u poslednjih nekoliko meseci pokušali da iznajme stan, a ostali prevareni. I, kako se čini, svi su prevareni na sličan način. Društvene mreže, posebno grupe na Fejsbuku za traženje i zakup stanova, preplavljene su takvim iskustvima i upozorenjima. „Na području Zagreba pojavila se grupa prevaranata koji iznajme stan pod lažnim imenom i onda tobože iznajmljuju dalje“, „proveravajte vlasništvo u zemljišnim knjigama“, „proveravajte ličnu kartu“. Čak, prevaranti uzimaju slike tuđih stanova i reklamiraju kao svoje. Jedan je primer takvog „zakupodavca“ izvesni Alen Škoro, očigledno lažni profil nasmiješenog mladića koji iznajmljuje stan u Zagrebu koristeći slike apartmana iz Pule s Bukinga.

Prema izveštaju o tržištu nekretnina, u Zagrebu se godišnje sklopi desetak hiljada ugovora o zakupu stana ili kuće. Da je samo deset odsto od toga prevara, lažni zakupodavci bi potencijalno mogli da zarađuju 500 hiljada evra ili miliona evra godišnje na naivnim stanarima.

Kako se većina prevaranata skriva iza lažnih profila i gomile telefonskih brojeva, teško im je ući u trag. Recimo, na stranicama Policijske uprave zagrebačke nalaze se samo dva slučaja prevare iznajmljivanja stanova u poslednja tri mjeseca. Kako piše, dvojica mladića su napravila ukupno 17 prevara zakupom stanova, a na njima zaradili ukupno 25.000 evra.

– Reč je o prevarama u vezi sa zakupom stana, gde se šteta kreće od 400 do 900 evra, zavisno o veličini stana i lokaciji. Počinilac, lažno se predstavljajući, oglasi zakup stana putem društvenih mreža u kojem od zainteresovane stranke traži uplatu akontacije, a po uplati akontacije, nepoznati počinilac se više ne javlja – objašnjavaju iz MUP-a.

Zašto su prevare s najmovima sada eksplodirale?

Većina ljudi navodi da je stvar u prevelikoj potražnji, a premaloj ponudi, te činjenici da zbog Airbnb-jeva dnevnog zakupa cena dugoročnog najma otišla u nebo.

Usput, na Facebooku je moguće naći najmanje pet različitih grupa za zakup stanova u Zagrebu. Svaka ima barem nekoliko desetina hiljada članova, a u gotovo svakoj vidljiva su upozorenja na prevare, kao i objavljenji lažni profili prevaranata na koje treba paziti.

Eugen kaže da prevaranti imaju uigrani tandemski model prevare. Naime, kada neko objavi oglas da traži stan, kao što je to on „student, traži stan u centru, za 500 evra“, prvo se u komentarima javi prijatelj prevaranta.

– On onda kaže da ima jednog prijatelja koji baš iznajmljuje stan na toj lokaciji. Da je super tip i da je stan ful povoljan i onda na Mesendžer pošalje njegov broj – prepričava.

Na pitanje deluje li mu to kao organizovana shema prevare, Eugen kaže da mu se tako čini i da verovatno nije jedini jer se prevarant hvalio „kako upravlja s još tri ili četiri stana u Zagrebu“. Sad, premda Eugen nije uspeo da zainteresuje policiju za svoj slučaj, iz zagrebačke policije uveravaju u suprotno. Kažu da ako prevarant uspe da uveri stanara da uplati stanarinu unapred od najmanje 135,14 evra, policija to tretira kao krivično delo prevare i progoni prevaranta po službenoj dužnosti. Predviđena kazna zatvora za uhvaćenog polinioca je od šest meseci do pet godina.

Dakle, model je jednostavan: prevarant iznajmi stan od vlasnika, a onda ga lažno iznajmljuje dalje. Prevarant može tražiti kaparu na ruke, ali ima i slučajeva u kojima sklopi ugovore s više različitih osoba za zakup stana, uzimajući od svakog novac i obećavajući skoro useljenje. Prevarant obično kaže da mu treba nekoliko dana ili nedelja vremena „jer majstori moraju nešto da poprave u stanu“. Međutim, kad napokon dođe dan useljenja, prevarant je već odavno nestao, a pravi vlasnik se nađe na udaru više ljudi koji sada polažu pravo na zakup i traže svoj novac.

Anastazija Darijević, vlasnica jedne agencije za nekretnine, ističe da su slučajevi prevara skočili kako se u Zagrebu pojačao zakup preko Airbnb-ja.

– Sada prevaranti puno lakše iznajmljuju stanove kao paravane. Onda prevarant na jedan dan iznajmi stan preko Airbnb-ja, ako ima deset ljudi koji će taj dan stan pogledati i ostaviti mu polog, on je već zaradio hiljade evra – objašnjava modus operandi, dodajući da je tako gotovo nemoguće počinitelju ući u trag, kao i doznati tko je pravi vlasnik stana.

Agencije poput njene pritom rade sve ono što zakupodavac i stanar tipično izbegavaju: pregledavaju tapije, lične karte, vlasničke punomoći, a potom i informacije o zaposlenosti stanara, rade potom i solemnizaciju ugovora i plaćaju porez.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.