CRNA GORA
Crna Gora moraće izvesno vreme da živi sa inflacijom, a država bi trebalo da preduzme ono što je u njenoj moći, ocenio je profesor na Ekonomskom fakultetu Božo Mihailović.
Po pitanju cena naftnih derivata, kako je rekao, u okruženju već imamo neka rešenja koja bi, smatra on, pod hitno trebalo prekopirati misleći na mere preduzete u Srbiji.
PANIKA U HRVATSKOJ
Ako se ne stabilizuje tržište energenata zbog kojeg se ovih dana beleže nikad više cene pšenice, običan, beli hleb u Hrvatskoj mogao bi dosegnuti nezapamćenu cenu od čak 15 kuna za komad, potvrdila je Jutarnjem listu direktorka Žitozajednice Nada Barišić.
Ova hrvatska računica čini se čak i konzervativnom u odnosu na predviđanja nekih drugih evropskih tržišta na kojima se zadnjih dana špekuliše i o znatno većim poskupljenjima.
Tako češki mediji zadnja dva dana prenose upozorenja češkog udruženja pekara koje apeluje da se što pre ograniči izvoz pšenice i upozoravaju da bi cena običnog belog hleba u Češkoj do leta mogla koštati nezamislivih 60 kruna za komad, odnosno 18,50 kuna.
Takvo drastično poskupljenje neslužbeno nije isključeno niti za Hrvatsku.
Bez garancija
Kako je za Jutarnji rekla Barišić, pekarska industrija poprilično je zabrinuta jer je cena pšenice na rekordnom nivou, a menja se toliko brzo da se ugovori s dobavljačima potpisuju na rok od maksimalno mesec dana jer niko ne može i ne želi garantovati da se cene neće menjati..
Hrvat godišnje pojede čak 62 kilograma hleba
Eventualna poskupljenja, ako ih bude, bit će priličan udarac na džep prosečnog hrvatskog domaćinstva, posebno kada znamo da su Hrvati među najvećim potrošačima hleba u EU.
Prema podacima koje je letos predstavio Dragan Kovačević, potpredsednik za poljoprivredu HGK, u Hrvatskoj se prosečno godišnje po osobi potroši 62 kilograma hleba.
Kolika je potrošnja hleba najbolje se vidi po činjenici da na uvoz krušnih proizvoda otpada čak 15 posto domaćeg pekarskog tržišta.
Centralna banka je sugerisala da bi rast cena mogao ponovo da dostigne vrhunac u oktobru, kada se uvede nova gornja granica cena energije.
RUKOVODSTVO KINE UPOZORAVA
Najviše rukovodstvo Kine podiglo je uzbunu zbog rastućih rizika po globalnu bezbednost hrane izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu, dok je to povećalo napore da Kina ima dovoljnu sopstvenu proizvodnju žitarica i đubriva.
Poljoprivredna proizvodnja i domaći razvoj zemlje suočavaju se sa „novim izazovima“ zbog komplikovanog i mračnog međunarodnog okruženja, naglog povećanja cena i nestabilnosti na globalnom tržištu poljoprivrednih proizvoda, rekao je kineski premijer Li Kećijang, aludirajući na uticaj rata u Ukrajini.
Tokom retke inspekcije ministarstva poljoprivrede u sredu, on je rekao zvaničnicima da obezbede stabilnu domaću proizvodnju hrane kako bi se izborili sa spoljnim neizvesnostima.
IMAĆEMO GLAD PO SVETU
Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je nestašicu hrane u narednih godinu i po dana.
Makron je naveo da će posledice rata u Ukrajini dovesti do gladi u određenim delovima sveta.
- Imaćemo ozbiljnu krizu u sledećih 12 do 18 meseci sa nedostatkom hrane u Africi i na Bliskom Istoku zbog rata u Ukrajini - rekao je Makron.
