Paradajz je nabavljen u prvoj polovini septembra u poslovnici trgovačkog lanca Metro u Trstu, dok su objekti koji su ga kupili u međuvremenu zatvoreni zbog završetka sezone.
Hrvatski Državni inspektorat saopštio je da nije dobio prijave potrošača o mogućim slučajevima trovanja hranom povezanim sa tim objektima. Ipak, slučaj je otvorio pitanje bezbednosti hrane koja se uvozi, ali i mogućih dugoročnih posledica zagađenja zemljišta i vode koji se koriste u poljoprivrednoj proizvodnji.
Agronomski stručnjak prof. dr Ivo Grgić upozorio je da problem nije samo u prisustvu salmonele u jednoj seriji paradajza, već i u tome koliko su efikasne kontrole hrane i koliko su poljoprivredne površine izložene različitim zagađivačima.
Salmonela otkrivena u čeri paradajzu iz Italije
Prema informacijama hrvatskog Državnog inspektorata, sanitarna inspekcija dobila je hitno upozorenje putem evropskog Sistema brzog uzbunjivanja za hranu i hranu za životinje (RASFF).
U čeri paradajzu poreklom iz Italije otkrivene su bakterije Salmonella Typhimurium i Salmonella Strathcona. Kontaminacija je utvrđena tokom dodatnog uzorkovanja, sprovedenog nakon što je u Italiji zabeležen veći broj slučajeva salmoneloze.
Sporni proizvod označen je serijom LOT L2852003641/21E005701.
Provere u Hrvatskoj pokazale su da su pojedini ugostiteljski objekti u Istri i na Primorju nabavili paradajz u prvoj polovini septembra. U jednom od kontrolisanih poslovnih subjekata utvrđeno je da sporna serija nije primljena, dok je proverom sledljivosti utvrđeno da je iz poslovnice Metroa u Trstu nabavljen paradajz iz druge serije, koji je u međuvremenu potrošen.
Inspektorat je naveo da nije primio prijave građana o mogućem trovanju hranom povezane sa pomenutim ugostiteljskim objektima.
Stručnjak upozorava na slabosti kontrole hrane
Grgić je ocenio da nema razloga za stvaranje panike zbog jednog slučaja, ali je ukazao na problem u načinu na koji se otkriva i prati kontaminirana hrana.
"Ne treba stvarati veliku paniku oko ovoga. Radi se o jednoj seriji paradajza u kojoj je otkrivena salmonela. Ono što je dobro jeste da smo to otkrili, ali loše je što je kontaminacija otkrivena u Italiji, a tek smo naknadno saznali da je taj paradajz ušao u Hrvatsku, odnosno da je završio negde u Istri i da je već konzumiran", rekao je on.
Prema njegovim rečima, ovaj slučaj ukazuje na dve važne stvari: moguće propuste u kontroli proizvoda koji dolaze na tržište i izloženost poljoprivredne proizvodnje različitim vrstama zagađenja.
Iako u ovom slučaju nisu prijavljeni zdravstveni problemi povezani sa konzumacijom spornog paradajza, stručnjak smatra da je važno unaprediti nadzor i obezbediti bolju kontrolu porekla i zdravstvene ispravnosti hrane.
Sumnja na zagađenu vodu za navodnjavanje
U Italiji su slučajevi salmoneloze povezani sa konzumacijom čeri paradajza zabeleženi u više regiona. Istraga je obuhvatila i moguće izvore kontaminacije na poljoprivrednim površinama na Siciliji, gde je paradajz uzgajan.
Salmonela je pronađena i u vodi za navodnjavanje, zbog čega se ispituje mogućnost da je upravo ona doprinela kontaminaciji plodova. Tačne okolnosti i veza između pojedinih serija paradajza i zabeleženih slučajeva oboljenja još se istražuju.
Ovaj slučaj ponovo je skrenuo pažnju na značaj kontrole vode koja se koristi u poljoprivredi. Ukoliko voda nije zdravstveno ispravna, postoji mogućnost da patogeni mikroorganizmi dospeju na useve, a potom i do potrošača.
Nisu problem samo bakterije: Zagađenje tla i podzemnih voda
Grgić upozorava da rizici za poljoprivrednu proizvodnju nisu ograničeni samo na bakterije i druge mikroorganizme. Posebnu pažnju, prema njegovim rečima, treba posvetiti zagađenju zemljišta i podzemnih voda, naročito na područjima na kojima postoji sumnja na nepropisno odlaganje otpada.
"Danas se u Hrvatskoj govori o otpadu, na primer u Gospiću i drugim mestima. Upozoravamo da problem nije samo otpad, nego i mogućnost da zagađenje preko podzemnih voda dospe u životnu sredinu, a zatim da se ta voda koristi u poljoprivrednoj proizvodnji. Tako štetne materije mogu završiti u povrću koje konzumiramo", upozorio je Grgić.
On je dodao da se posledice izlaganja određenim zagađivačima ne moraju ispoljiti odmah, zbog čega je važno pratiti kvalitet zemljišta i vode i sprečiti da štetne materije dospeju u lanac ishrane.
Smatra da je ovo upozorenje važno i za Hrvatsku i za Bosnu i Hercegovinu, gde, prema njegovoj oceni, kontrola nije dovoljno razvijena.
Povrće uz autoputeve i gradove izloženo dodatnim rizicima
Dodatni izazov predstavlja proizvodnja povrća u blizini velikih gradova i prometnih saobraćajnica. Grgić je ukazao na mogućnost da poljoprivredne površine u takvim područjima budu izložene teškim metalima i drugim zagađivačima.
"Ne smemo zaboraviti ni da se povrće često proizvodi uz velike autoputeve i u blizini velikih gradova. Pogledajte Zagreb. Povrće se proizvodi i u njegovoj okolini, gde na poljoprivredne površine mogu uticati teški metali i drugi oblici zagađenja", rekao je stručnjak.
Prema njegovim rečima, uzgoj u zaštićenim prostorima, poput plastenika i staklenika, može smanjiti uticaj pojedinih spoljnih faktora. Međutim, ni takav način proizvodnje ne uklanja sve rizike, jer se i u njemu koristi voda čiji kvalitet mora redovno da se proverava.
Zbog toga je, kako ističe, važno da se zdravstvena ispravnost vode kontroliše ne samo u pogledu njene upotrebe za ljude već i u pogledu bezbednosti poljoprivredne proizvodnje.
Salmonela može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme
To je crevna infekcija koju izazivaju bakterije iz roda Salmonella. Najčešći simptomi su dijareja, povišena telesna temperatura, grčevi u stomaku, mučnina i povraćanje.
Kod većine zdravih ljudi bolest prolazi bez težih posledica, ali infekcija može biti ozbiljnija kod male dece, starijih osoba i ljudi sa oslabljenim imunitetom. U težim slučajevima mogu se javiti komplikacije koje zahtevaju medicinsku pomoć.
Grgić je naglasio da konzumiranje proizvoda u kojem je pronađena salmonela ne znači da će svaka osoba oboleti ili razviti teške simptome, ali je važno da se rizik ne zanemaruje.
Upravo zbog toga kontrola hrane, sledljivost proizvoda i brzo reagovanje nadležnih službi imaju ključnu ulogu u sprečavanju širenja infekcija.
Grgić smatra da slučaj zaraženog paradajza treba posmatrati i kao upozorenje na širi problem zaštite prirodnih resursa.
"Moramo voditi računa o onome čime smo se dosad s pravom ponosili, a to su naši prirodni resursi – tlo, voda i vazduh – koji su u velikoj meri bili očuvani. Sada vidimo da i mi postajemo deo globalnog problema zagađenja, a deo tog zagađenja može dolaziti i spolja, zbog čega je važno pojačati kontrolu proizvoda koji ulaze u Hrvatsku", upozorio je on.
Dodao je da slučajevi poput onog u Gospiću, kao i sumnje na zagađenje na drugim lokacijama, pokazuju koliko je važno sprečiti da štetne materije dospeju u zemljište i vodu, a zatim i u poljoprivredne proizvode, piše Dnevno.
Prema njegovim rečima, očuvanje kvaliteta zemljišta i vode nije samo pitanje zaštite životne sredine već i bezbednosti hrane koju svakodnevno konzumiramo.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)