NEPOGODE SU UDARILE NA GROŽĐE – IPAK, BIĆE DOBROG VINA U jeku berbe, Bizportal saznaje kakvi su prinosi i kvalitet vinove loze

BizPortal/V. Popović | 15:34 | 21.09.22 Biz info

Ova godina isprečila je pred vinogradare nikad više neprijatnih izazova.

Shutterstock

Berba prvog grožđa, i to belog, u Srbiji je počela. Prema prvim informacijama koje pristižu sa terena, odnosno iz domaćih vinograda, izgleda da su prinosi podbacili u odnosu na prethodne godine. I to ne malo, Čak za 30 do 50 odsto, u odnosu na lanjsku sezonu. Nezapamćena suša i izuzetno visoke temperature koje su ovog leta pogodile veći deo Starog kontinenta, nisu poštedele ni naše krajeve.

Pored ostalih, uzele su danak i u ovoj vrsti voćne poljoprivredne kulture. No, nije suša bila jedini dušmanin domaćem grožđu, jer je u pojedinim vinogradarskim regionima Srbije bilo i elementarnih nepogoda koje su zbog vlage dovele do truljenja ploda. Srećom, problema sa prinosima neće biti u svim vinorodnim predelima jer dakako, nisu isti uslovi na Fruškoj gori, u Negotinskoj Krajini, Šumadiji, ili u Aleksandrovačkoj župi. Tamo gde su zasadi blizu većih izvora ili vodotokova tu je rod očuvan i kvalitetniji zbog očuvane vlažnosti ploda. Vinova loza je čvrsta i prilagodljiva voćka na temperaturne oscilacije vazduha, ukoliko one ne potraju. Međutim, i toj nevolji po naše grožđe smo letos svedočili.

Prinosi jesu mnogo manji od lanjskih – ipak, imaćemo dobrog vina

Kako kaže predsednik Saveza vinara i vinogradara Srbije, Stevan Rajta, iako se ove godine nećemo moći pohvaliti zavidnim prinosima ove poljoprivredne kulture, to ne znači da nećemo imati dobra vina. Po njegovim rečima, ovo zavisi pre svega od uloženog truda vinogradara i primenjenim agrotehničkim merama u vinogradima i da li su ih obrali na vreme. Oni mogu da očekuju uspešan i kvalitetan rod, što na žalost nije slučaj sa vinorodnim krajevima na severu zemlje. U Sremu i Bačkoj, pre svega, gde je usled dugih žega grožđe stradalo i osušilo se. S druge strane, u drugim vinarskim krajevima na sreću, grožđe se održalo.

– Šarolika je situacija i to je ono što je interesantno, a mi smo ipak država koja ima ravnicu, ali i planinske krajeve, pogotovo u istočnoj Srbiji. Tamo gde je bilo promena temperatura tokom dana i tokom noći, tu je loza opstala i vinogradari su uspeli da je održe i sačuvaju – kaže sagovornik Bizportala, i navodi Negotinsku Krajinu, koja nije mnogo stradala, samo je pitanje koja je zrelost grožđa i u kojoj meri plod sadrži fenola i polifenola i drugih aromatičnih jedinjenja. I izgled često zna da prevari. Da spolja izgleda lepo i neoštećeno, a kada se voćka otvori pulpa ne bude zrela i zdrava.

Prvo dospeva belo, crno i na kraju crveno grožđe

Svuda se zna neki red pa je tako i sa berbom grožđa. Prvo dospeva belo, zatim crno i na kraju crveno. Kada sve vrste budu obrane tada ćemo definitivno znati kakav je kvantitet i kvalitet ovogodišnjeg roda. Ne treba suditi pre vremena.

– Treba sačekati još malo sa procenama, jer se informacije iz mojih razgovora sa iskusnim i dugogodišnjim vinarima ne podudaraju i ne možemo reći da je u celoj Srbiji bila umanjena količina tokom berbe i da je kvalitet roda upitan, kao i da nije bio svuda jednako dobar ali velikih oscilacija je svakako bilo – objašnjava Rajta i dodaje da kada se berba okonča i vinari budu slali izveštaje o prinosima tada ćemo imati kompletniju sliku.

Možemo slobodno reći da su meteorološke (ne)prilike ovoga leta glavni krivac za slabiji rod grožđa, ali su se odrazile i na prinose drugih vrsta voća. I to ne samo suša. Bilo je kiše, oluje i grada koji su bili naročito izraženi u delovima Šumadije i Zapadne Srbije. Stradale su i maline i šljive. Luda neka godina došla. Po mnogim pitanjima, na privrednim i geo-strateškim poljima.

-Ono što sam ja uspeo da primetim, ne mora ništa da znači, ali svaka parna godina donosi umanjene prinose u poljoprivredi i nestabilne vremenske uslove. Pojedini vinari iz Zapadne Srbije su očajni i požalili su mi se da su im elementarne nepogode ovogodišnji rod vinove loze desetkovale za 30 do 40 odsto što je zaista mnogo – naglašava sagovornik Bizportala i ocenjuje kako je Šumadija, Topola i okolina Aranđelovca, malo bolje prošla. Ipak i onde je grad oštetio mnoge zasade vinove loze i vinogradarima zadao velike muke. U istočnim krajevima Srbije gde se uzgaja vinova loza bilo je velikih oscilacija u temperaturama što takođe ovoj voćnoj kulturi nije išlo na ruku. U južnim krajevima, vinograde niškog okruga i one ka Makedoniji je suša značajno oštetila. Samo tamo gde su zasadi u blizini nekih većih reka, gde stiže malo svežine sa Zapadne Morave, tu je i grožđe odolelo visokim temperaturama i žegi.

Premda se priroda isprečila, imaćemo dobrog vina

Uprkos svim nedaćama koje su zadesile domaće proizvođače vina i uzgajivače vinove loze, ulivaju optimizam Rajtine reči da to ne znači da se neće moći napraviti dobro vino. Iskusni i dugogodišnji vinari će u tome sigurno uspeti. Međutim, ima dosta i mladih, novih vinarija koje su uspešno savladale proizvodne procese i oni će praviti dobro i kvalitetno “piće bogova“. Za utehu nije, ali je uvek lakše kada znamo da u nevolji nismo sami. Isti smo geografski prostor, i iste muke su zadesile države Evrope sa dugom vinarskom tradicijom. Bilo je tu žega, požara, poplava, oluja… Jednake probleme sa prinosima, kvalitetom i sazrevanjem grožđa delimo.

Izvoz je, takođe, veliki izazov sa kojim se domaći proizvođači vina suočavaju u situaciji sa desetkovanim prinosima. Tu je i domaće tržište čije potrebe treba podmiriti, pa se sa pravom nameće pitanje kom će taboru domaći vinari dati prednost. Posebno iz razloga što su uložili velika materijalna sredstva, otkupna cena grožđa se nije menjala godinama, a treba nešto i zaraditi.

Stevan Rajta objašnjava da iako samo prošle godine imali sjajne prinose vinove loze, nama uvek fali vina. Izuzetno je teško zadovoljiti potrošače i trgovce u velikim zemljama poput Kine ili Ruske Federacije ili Sjedinjenih Država. Valja namiriti i domaće potrebe za “pićem bogova“. Sve trgovce, ugostiteljske objekte, hotele i brojne turiste kojih je sve više u Srbiji. Oni izuzetno cene i rado piju i kupuju naša vina.

Moramo ukrupnjavati vinograde da bismo zadovoljili potrebe tržišta i podići otkupnu cenu

– Moramo ukrupnjavati vinograde, širiti zemljište pod zasadima vinove loze, jer imamo veliki broj malih i srednjih vinarija koje ne mogu svojom proizvodnjom podmiriti sve veću potražnju. Ni ove velike koje posluju na našem terenu, takođe ne mogu da odgovore na sve veće potrebe stranih i domaćeg tržišta za srpskim vinima. A ne treba prenebregnuti procene da je ove godine rod slabiji otprilike za 30 do 50 dosto gledano na nivou cele Srbije, u odnosu na prošlogodišnji. To je poražavajući podatak – naglašava sagovornik Bizportala.

U ovoj grani privrede se podrazumevaju ogromna ulaganja, a tu je veliki gubitak u ovogodišnjim prinosima koji pravi problem za sledeći vinsku sezonu. Problem je i aktuelna niska otkupna cena grožđa na veliko koja iznosi od 60 do 70 dinara po kilogramu, što je upola od neke realne vrednosti.

– Ova cena je prepolovljena, kada se uzmu u obzir velika uložena materijalna sredstva u uzgajanju ove voćne kulture. Nekada je bila 120 dinara za kilogram na veliko, do 150 dinara čak. Kada bi se sada ta cena i postigla ne bi mnogo značila vinogradarima zbog velikih ulaganja oko prskanja, zaštite grožđa od bolesti i insekata koji ga napadaju i velikog posla u vinogradu uopšte – istakao je on.

Zatim, tu su i krediti koje su mnogi podigli da bi mogli da obnove opremu u svojim vinarijama, marketing košta a potreban je, da bi i drugi čuli za njihove vinske proizvode. Valja nabaviti čepove, staklene ambalaže i drugo.

– U svakom slučaju, da bismo sumirali u potpunosti ovu vinsku sezonu, sagledali konačne brojke i dali konačan ocenu kvaliteta i prinosa ovogodišnje berbe treba sačekati do kraja godine. Kada se sve vrste grožđa oberu, tada ćemo nesumnjivo znati kakav je kvalitet ovogodišnjeg ploda i fenolne i polizenolne zrelosti – zaključio je Stevan Rajta.