POMAMA ZA CRNIM BLAGOM Rast trgovine poljoprivrednim zemljištem – sad je pravi čas za ulaganje

BizPortal/V. Popović | 14:35 | 07.10.22 Nekretnine

Najbolje ulaganje je u zemlju i tako je oduvek bilo, jer na taj način investirate u budućnost.

Foto: Shutterstock

Poslednjih godina strani državljani sve više u Istočnoj Evropi kupuju poljoprivredno zemljište. Kada se uzme u obzir da je plodnije i kvalitetnije, a često i manje uprljano sumnjivim tehnologijama od onog na suprotnoj strani kontinenta, ovakva pojava je mogla biti očekivana. Cene zemljišta su presudne za sve veći rast ovog vida ulaganja, jer su niže i do deset puta nego u Zapadnoj Evropi. Slična je situacija i kada je srpska zemlja u pitanju. Srbija, poput ostalih zemalja ovog dela Starog kontinenta, ohrabruje strana ulaganja u poljoprivredni sektor, a glavni mamci za investitore su jeftino poljoprivredno zemljište i još jeftinija radna snaga. Prema istraživanjima, prosečna cena obradive zemlje u našoj zemlji je oko 7.500 evra po hektaru, dok se u državama Evropske unije ona kreće od 20.000 do 50.000 evra po hektaru. Procenjuje se da je poljoprivredna zemlja u Srbiji 5 do 11 puta pristupačnija stranim ulagačima nego domaćim poljoprivrednicima.

Kupovina poljoprivrednog zemljišta je u svojoj ekspanziji

I u našoj zemlji se dešava ekspanzivan rast ovog oblika ulaganja i to u najvećem broju čine strani, a u manjem domaći investitori. Međutim, s obzirom da domaće zakonodavstvo ne dozvoljava stranim fizičkim licima da postanu vlasnici poljoprivrednim zemljištem, oni to ostvaruju kao pravna lica. Kupuju željene zemljišne parcele posredstvom fabrika ili kompanija u kojima su zaposleni, a registrovane su i posluju u našoj zemlji. Uglavnom je reč o najkvalitetnijoj obradivoj zemlji I kategorije, na najatraktivnijim lokacijama sa svom potrebnom putnom i komunalnom infrastrukturom u bližoj okolini. Na taj način najplodnijeg poljoprivrednog zemljišta je sve manje, agrarne aktivnosti se gase, a novopečeni vlasnici tu uglavnom planiraju podizanje poslovno-stambenih objektata ili industrijskih postrojenja.

Blagica Kostić, agent za promet nepokretnosti i vlasnica agencije OZ nekretnine iz Beograda, objašnjava za Bizportal da je ovaj vid ulaganja je u velikoj meri uzeo maha, uprkos eksploziji vrednosti koji nije zaobišao ni ovaj domen tržišta nepokretnosti. Trgovina obradivim zemljištem postaje sve više unosan i prespektivan biznis jer je to dugoročno gledano investiranje u budućnost.

– Prava je ekspanzija kupovine poljoprivrednog zemljišta u Srbiji i to uglavnom od strane inostranih privrednih subjekata jer po našem zakonu stranim fizičkim licima to nije dozvoljeno. Na taj način se vrši neki vid “ekonomske okupacije“ – ocenjuje naša sagovornica i dodaje da strane kompanije neretko kupuju čitava poljoprivredna gazdinstva sa pratećim građevinskim objektima, obradivom zemljom i na kraju zaokružuju kupoprodajni proces vlasničkom uknjižbom u katastru nepokretnosti.

Gde je zemlja najplodnija – najviše se prometuje

Najveći broj ovakavih prometovanja se vrši upravo u predelima Srbije koji su u poljoprivrednom smislu najatraktviniji zbog visokokvalitetne plodne zemlje. Najčešće onim koji se pružaju duž vodotokova, poput Posavine ili parcele uz obalu Dunava.

Kostić ističe da nisu strane kompanije jedine koje se bave ovim vidom investiranja u poljoprivredno zemljište. Obradivu zemlju kupuju i naši ljudi koji su radili godinama u inostranstvu, a neretko se dešava da građani prodaju stan ili garsonjeru u centru Beograda kako bi postali vlasnici kompletno formiranih imanja, koje su sticale čitave generacije. U okviru tih poseda često se nalaze vodoizvorišta, infrastrukturni objekti, bunari i na taj način menjaju doskorašnji koncept življenja.

Cene obradive zemlje skočile za 100 odsto

Usled potresa na globalnom i domaćem ekonomskom planu kojima smo svedočili u poslednje dve godine i eksplozijom cena stanova, kuća i vikendica i u ovom sektoru tržišta nepokretnosti u poslednje dve godine je došlo do značajnih porasta vrednosti.

– Sada kvalitetnu poljoprivrednu zemlju ne možete da pazarite ispod 15.000 evra po hektaru, odnosno 150 evra za ar zemljišta. Ovde govorimo o prvoklasnim zemljišnim parcelama uz značajne saobraćajnice i pokraj velikih vodotokova kojima vrednost ide i do 200 evra po aru – naglašava sagovornica Bizportala i ističe da su i cene obradivog zemljišta u odnosu na pre dve, tri godine otišle u nebesa. Čak za 100 odsto.

S obzirom na nepredvidiva geo-politička dešavanja i ekonomsku krizu koja sve više pogađa čitav svet, ulaganje u poljoprivredu i zemljište koje služi u te svrhe čini se kao najracionalnija i finansijski najisplativija odluka. Savet za sve one građane koji imaju finansijskih mogućnosti, a još uvek nisu sigurni u šta bi bilo najmudrije investirati svoj novac je da svakako razmotre i ovaj vid ulaganja kao dugoročno gledano održivu investiciju.

– Najbolje je ulaganje u zemlju. Tako je oduvek. Pored toga, po oceni naše sagovornice, kupovina nepokretnosti ili poljoprivrednog zemljišta na rubnim delovima mesta koja se trenutno turistički razvijaju je trenutno najmudrije investiranje u budućnost. Sva ta mesta moraju negde da rastu i da se šire, a vrednosti nekretnina i zemljišta na takvim lokacijama vremenom samo dobijaju na ceni – zaključila je Blagica Kostić.