ZNAČAJAN DOGAĐAJ ZA SRPSKE RATARE Ove godine je na redu popis poljoprivrede – svaka krava, hektar, voćka i traktor će biti ubeleženi

BizPortal/S. S. | 14:44 | 10.01.23 Biz info

Biće angažovano oko 3.500 popisivača.

Foto: Shutterstock

Najobimniji posao koji Republički zavod za statistiku mora da obavi ove godine počeće za samo šest meseci. Možda zvuči kao dug vremenski period, ali imajući u vidu šta je potrebno uraditi, brzo će proći – potrebno je obaviti kompletan popis srpske poljoprivrede.

To praktično znači popis svakog, pa i najmanjeg gazdinstva u svakom srpskom mestu, i krenuće da se obavlja od 1. juna do 31. decembra tekuće godine. Na spisku su porodična poljoprivredna gazdinstva, gazdinstva preduzetnika i pravnih lica, i mora da obuhvati najmanje 98 odsto korišćenog poljoprivrednog zemljišta. Kao i isto toliko procenata ukupnog broja stočnih grla u Srbiji.

U Zakonu o popisu poljoprivrede, koji je usvojen 2021. godine, kako je Bizportal već pisao, popisivači će imati obavezu i da ubeleže broj vinograda, svih domaćih životinja i voćnjka pa sve do tačnog broja poljoprivredne mehanizacije i prateće opreme.

Predračun Republičkog zavoda za statistiku je, taj obiman i odgovoran posao koštaće oko 950 miliona dinara (oko 7,9 miliona evra). Iz budžeta Srbije biće odvojeno 33 odsto od te sume, dok će ostatak biti pokriven iz IPA evropskih fondova.

Kako je najavljeno, na popisu bu trebalo da bude angažovano oko 3.500 popisivača, a uslov je da imaju predznanje o poljoprivredi, a gazdinstva će, takođe prema najavama, imati mogućnost samoanketiranja putem upitnika na internetu. Posle prikupljanja podataka, cilj je da se stekne sveobuhvatna slika stanja u domaćoj poljoprivredi, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou gazdinstava. A sve to bi trebalo da pomogne da se ustanove strateški ciljevi u poljoprivredi, što je svakako jedan od ključnih zadataka svake države.

Nameće se, onda i logično pitanje – šta popisivači, a pre svega država, mogu da očekuju posle popisa? Prema proceni agroekonomiste Petra Radića, ne treba očekivati previše pozitivne rezultate.

– Možemo da ocenimo da je i poljoprivredni i zemljišni fond u opadanju, a slično je i sa stočnim fondom. Takođe, siguran sam da će biti utvrđeno da je porasla starost poljoprivredne mehanizacije, ali sam spreman da sačekamo kraj popisa i vidimo kakva je situacija – kaže Radić.

Naš sagovornik napominje da i stočarstvo u padu, i tu misli i na svinjarstvo i na govedarstvo i na živinarstvo. Što se voćarstva tiče, postoji mogućnost da su zabeleženi pozitivni rezultati.

Republički zavod za statistiku poslednji put je napravio popis poljoprivrede 2012. godine (plan je da se obavlja svakih deset godina), i kakvi god rezultati sada bili, svakako će pomoći da se da se poljoprivreda u Srbiji unapredi i podrži, tamo gde je najpotrebnije. A o to su među prvima mala i srednja gazdinstva, zbog kojih je gorepomenuti IPA program Evropske unije i napravljen.

Inače, podaci koji su te 2012. godine utvrđeni su sledeći: u Srbiji je bilo 631.552 poljoprivredna gazdinstva, ukupna površina poljoprivrednog zemljišta bila je 3.861.477 hektara, a broj članova i stalno zaposlenih na gazdinstvima brojao je 1.442.628 ljudi.

Takođe, zabeleženo je da je u Srbiji bilo 908.102 goveda, 3.407.318 svinja, 1.736.440 ovaca, 231.837 koza, 26.711.220 živine, 665.022 košnica pčela, 410.894 traktora. Popisom je evidentirano i 108.230 domaćinstava koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom za sopstvene potrebe, odnosno ne ispunjavaju uslov za poljoprivredno gazdinstvo i raspolažu sa 45.000 hektara.

Ono što je tada isticano kao problem (a mogao bi da bude i u predstojećem popisu) je taj što su nosioci poljoprivrednih gazdinstava bili sve stariji (u proseku 59 godina), kao i zastarelost mehanizacije. Odavno, većina mladih ne želi da se bavi zemljoradnjom ili stočarstvom. Ipak, uz programe Evropske unije i državne subvencije moguć je i boljitak. Podsetimo, budžet Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za 2023. godinu će nakon rebalansa biti uvećan za 16,5 milijardi dinara i iznosiće 78,5 milijardi dinara, što predstavlja gotovo 5,3 odsto poreskih prihoda budžeta Republike Srbije.