ZEMLJE KOJE PROIZVODE HRANU IMAJU NAJVIŠE GLADNIH Treći dan Davosa – podrška malim farmerima je ključna za razvoj svake zemlje

BizPortal/S. S. | 14:32 | 18.01.23 Biz info

Bitka za hranu tek predstoji.

Foto: Shutterstock

Treći dan Svetskog ekonomskog foruma u Davosu protekao je u znaku razgovora o hrani i problemima koji prate, pre svega, njenu proizvodnju. Jedna od govornica, Ane Bete Tvinerejm, ministarka za međunarodni razvoj iz Norveške, istakla je jednu ironiju, to jest nelogičnost modernog sveta. Događa se u Arfici, ali mogla bi da se primeni i na ostatak sveta.

– Činjenica je da je poljopriredni sektor odlična prilika za biznis. I zbog toga je apsurdno da afrički kontinent uvozi toliko hrane, u vrednosti od 60 milijardi dolara svake godine. A ipak, svaki mali farmer u Africi je biznismen, to je, u stvari, poslovna prilika za njih – rekla je Ane Bete Tvinerejm.

Ona što Tvinerejm govori svakako ima smisla, jer po dostupnim istraživanjima, 80 odsto obradive zemlje u podsaharskoj Africi drže mali farmeri. Ono što predstavlja njihovu prednost je to što mogu da uzgajaju vrste biljaka koje se ne proizvode u tolikoj meri u ostatku sveta. Treba imati na umu da se 75 odsto sve hrane na svetu proizvodi od 12 biljaka i 5 vrsta životinja.

Nažalost, 2,5 milijardi ljudi, uprkos tome što žive od odrade zemlje, pripadaju siromašnim nacijama. A od tog broja, čak 1,5 milijardi ljudi su mali farmeri. I većina tih mini poljoprivrednih dobara žive u ekstremnom siromaštvu.

I ranije je govoreno o tome da je neophodno da se mali farmeri Afrike podrže, kako bi povećala produktivnost na zemlji koju obrađuju, a samim tim i njihov životni standard.

– Kada se uslovi života afričkih farmera pobošljaju, porašće i stepen obrazovanja, lokalne ekonomije, i društvena kohezija. Male farme rade i više od pukog uzgajanja povrća; oni su kičma čitavih društvenih zajednica – rekla je za medije Nataša Santos, iz firme Global Stakeholders’ Strategy & Affairs at Bayer Crop.

Ona je naglasila da je veoma važno farmere povezati sa tržištima širom sveta.

Jedan od problema o kojima je takođe razgovarano na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu je i aktuelna prehrambena kriza, koja je počela ruskim napadom na Ukrajinu, a zaključak je da će se u ovoj godini još više produbiti, upravo u domenu snabdevanja hranom, ali i nedostatkom đubriva, što i u razvijenim zemljama predstavlja sve veći problem.

Predviđanja nisu dobra, čak ni za bogate zemlje – više ljudi će biti i u 2023. godini na ivici gladi, a cene hrane će nastaviti da rastu.

U izveštaju koji je objavljen na zvaničnom sajtu Svetskog ekonomskog foruma, kao dobri primeri razvoja pominju se Indija, Vijetnam i Gana, koji su modernizacijom svojih prehrambenih sistema uspeli da povećaju zaradu i produktivnost, posebno na manjim i srednjim farmama. Saradnja među njima je znatno pobošljana, što je dovelo i do odlično uređenog lanca snabdevanja na lokalnom nivou. Dakle, zaključak je da bi svaka zemlja na svetu, od siromašne Afrike do bogatog Zapada, morala da postavi uzgoj hrane i podršku poljoprivrednicima kao apsolutni prioritet.