ZARADA PREKO 10.000 EVRA PO HEKTARU Naši ljudi sve više vole domaći beli luk, a ova začinska biljka sada predstavlja odličnu priliku za pokretanje agrobiznisa
Facebook.com/Beli luk Idvor/printscreen
Beli luk je najjači prirodni antibiotik, to potvrđuju sva naučna istraživanja. Ono što posebno raduje kod ove činjenice jeste da se ljudi u Srbiji sve više odlučuju da u svoju ishranu uvrste domaći beli luk, koji je hranljiviji i zdraviji, za razliku od onog iz uvoza. Zbog toga je poslednjih godina u našoj zemlji došlo do značajnog razvoja unutrašnjeg tržišta što je ovu poljoprivrednu kulturu učinilo veoma isplativom za uzgoj.
Ovo potvrđuje i Petar Kapunac (37), prosvetni radnik, koji u Idvoru, rodnom mestu našeg proslavljenog naučnika Mihajla Pupina, sa svojom porodicom na 1,5 hektara zemljišta gaji beli luk.
U razgovoru za Bizportal.rs Kapunac kaže da je uzgoj težak, da zahteva dosta radne snage, ali i da pored nabrojanih mana, na kraju je ipak zadovoljan poslom koji obavlja kao i zaradom.
– Beli luk gajim na otprilike 2,5 katastarskih jutara (1,5 hektara) i ova kultura zahteva puno rada i dosta ulaganja. Pre svega, kod belog luka potrebno je dosta ručnog rada jer za sada ne postoji adekvatna mehanizacija. Pored uzgoja belog luka za prodaju, takođe na našem imanju gajimo i semenski beli luk, koji dobijamo od najkvalitetnijih, krupnijih glavica – započinje svoju priču Petar Kapunac za naš portal.
Zbog toga što ne postoji mogućnost primene mehanizacije, za uspešan uzgoj potrebno je obezbediti dodatnu radnu snagu jer se većina poslova radi ručno. Ali, to samo predstavlja deo neophodnih ulaganja kako bi se dobio kvalitetan proizvod. Pored radnika, potrebno je izdvojiti i finansijska sredstva za repromaterijal, đubrivo i druge prateće troškove.
– Ulaganja otprilike iznose oko 200.000 dinara po hektaru. Takva je situacija bila pre dve godine. Međutim, ove godine poslujemo u specifičnim okolnostima zbog svega što se dešava u svetu. Tako da je došlo do porasta troškova. Recimo, radnike koji mi rade na imanju ranije sam plaćao 150 dinara na sat, sada je ta cena gotovo duplo povećanja i kreće se između 250 do 300 dinara po radnom satu. Takođe, poskupelo je i đubrivo, nafta, a i vreće u kojima pakujemo beli luk su takođe nedavno poskupele – dodaje Petar Kupinac.
Iako je došlo do rasta troškova za investiranje, naš sagovornik ipak ističe da je uzgoj isplativ ukoliko se obavi na kvalitetan način i time obezbedi maksimalni prinos što na kraju može biti veoma isplativo.
– Ja na svojim njivama beli luk sadim nakon pšenice. Posle pšenice, njive se čiste, primenjuju se sve neophodne agrotehničke mere i prinos negde iznosi između 6 i 7 tona suvog belog luka koji kasnije ide u prodaju. Ove godine očekuje se cena od 250 do 300 dinara po kilogramu. Ako to sve sračunate, ispada da po hektaru belog luka možete zaraditi preko 10.000 evra – navodi Kupinac i dodaje da ova zarada važi za one koji imaju zemljište u svom posedu, dok za one koji njive uzimaju u zakup, zarada je nešto manja zbog cena pomenutog zakupa, ali i u tom slučaju može da se računa na lepu zaradu.
Ono što je posebno važno kod ovog posla jeste da ne postoji problem sa plasmanom. Ljudi se vraćaju domaćem belom luku i sve češće ga konzumiraju zbog čega bez naročitih prepreka može da se obezbedi prodaja na tržištu.
– Ljudi uveliko na svojim trpezama isključivo imaju domaći beli luk. U mom slučaju nemam problema sa prodajom jer mi se sve više osoba javlja sa željom da kupi moj proizvod. Čak u nekim slučajevima šaljem i poštom svojim mušterijama, a i prodavnice u poslednje vreme postaju moji kupci jer svojim mušterijama žele da pruže dobar i hranljiv beli luk iz domaćeg uzgoja – navodi naš sagovornik.
Kako početi sa uzgojem belog luka
Petar Kupinac nakon višegodišnjeg iskustva u ovom poslu savetuje sve početnike da se ohrabre i krenu sa uzgojem belog luka, ali da obrate pažnju na nekoliko važnih stavki jer ako se posao u početku ne uradi kako treba, kasnije je mnogo skupo i teško popraviti napravljene propuste.
– Prvo na šta svi treba da obrate pažnju je seme. Tu ne postoji kompromis i ono za prvu setvu treba da bude odličnog kvaliteta. Početnici moraju da znaju da na tržištu postoji i zaraženo seme koje daje truo plod lošeg kvaliteta. Zato je najbolje da se pre nabavke dobro raspitaju i uzmu seme od proverenog, dokazanog proizvođača. Od kvaliteta prvog semena vam sve kasnije zavisi, naročito seme za naredne setve. Ukoliko se ovaj korak pogrešno uradi, onda nema ni zarade – posebno naglašava naš sagovornik.
Takođe, on ističe da je za ovaj posao važna i podrška porodice. Sa suprugom Slađanom, na koju se vodi Poljoprivredno gazdinstvo Kupinac, i ostalim članovima svoje porodice svi vredno i predano rade na zemlji kako bi dobili najbolji mogući proizvod.
– Vrlo je bitno da kod uzgoja belog luka postoji i stalan pristup radnoj snazi. Tu pre svega mislim na ukućane, kojih mora biti minimum pet do šest aktivno uključenih u sve faze rada. Beli luk se radi dosta rukama, a tu uvek može nešto da iskrsne kada je angažovanje radne snage u pitanju. Ili da fali samih radnika, ili da nešto nedostaje u organizaciji, zato uvek mora neko da bude tu da ‘pokrije’ – kaže nam naš sagovornik.
Što se tiče prodaje, tu svako mora sam za sebe da pronađe tržište i da se snađe. Postoje i preprodavci belog luka koji proizvod otkupljuju po selima, ali tu je cena dosta niža.
– Cena kod onih koji otkupljuju beli luk može biti čak i dva puta manja. Moj je savet da se svako snađe za plasman. Najbolje je da se raspita da li u blizini postoji neka prodavnica, market, koji je zainteresovan da uzme beli luk. Tada je cena dosta veća. Na kraju, tu je i internet promocija, kao u mom slučaju, pa se roba može slati kupcima širom zemlje. Svakako ostaje da se pre investiranja najpre treba dobro raspitati, obezbediti kupce, pa onda krenuti sa ovim poslom – zaključuje Petar Kupinac.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
