ZAHTEVANA JE ZABRANA, ALI NIKAKO DA SE USAGLASE SVE DRŽAVE Naučni upozoravaju na „trajne hemikalije“ koje imaju veliki uticaj na zdravlje ljudi

BizPortal/Agroklub | 10:15 | 28.06.22 Biz info

U različitim državama one nisu prepoznate kao PFAS ili nisu klasifikovane, a predstavljaju opasnost kojoj su stanovnici svakodnevno izloženi.

Pixabay

Decenijama naučnici upozoravaju na „trajne hemikalije“, materije koje možemo pronaći svuda, od posuđa i odeće, preko vode za piće do našeg krvotoka. Poznate su kao perfluoralkil i polifluoralkilne materije ili PFAS.

Posebno naglašavaju problem s pesticidima koji se svakodnevno upotrebljavaju bez potpunog razumevanja njihovog potencijalnog uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi, a koji su izvor ovih materija. Njihova stabilnost se zasniva na jakim vezama karbon – fluor. Skoro 70 odsto svih pesticida uvedenih na globalno tržište od 2015. do 2020. godine sadržilo je trajne hemikalije ili srodna jedinjenja.

Nisu prepoznate kao opasne?

U različitim državama one nisu prepoznate kao PFAS ili nisu klasifikovane, a predstavljaju opasnost kojoj su stanovnici svakodnevno izloženi.

Koautor studije i istraživač na Univerzitetu Porto u Portugalu Diogo Aleksandrino, istakao je da treba da budemo svesni da ove molekule mogu imati ogroman uticaj na okolinu, biodiverzitet i zdravlje ljudi.

Fluorisane hemikalje se koriste od početka četrdesetih godina prošlog veka, a naučnici su narednih decenija otkrili da opstaju u vodi za piće i ljudskom organizmu. Povezane su s rakom testisa i bubrega, reproduktivnim poremećajima, bolestima štitne žlezde, visokim nivoom holesterola, smanjenim imunološkim odgovorom, pa čak i povećanom osetljivošću na COVID-19.

Američki Kongres je pred donošenjem zakona koji bi ograničio njihovu upotrebu u posudama za hranu i zahteva od Zdravstvene agencije EPA da preduzme sveobuhvatne mere za sprečavanje zagađenja PFAS-om. To uključuje postavljanje nacionalnih ograničenja za nivoe u vodi za piće. EPA preduzima prve korake, ali se čini da su oni nedovoljni. Trenutno razmatraju razlike između sopstvenih definicija i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj OECD-a kako bi utvrdili treba li da usvojimo modifikacije kako bi obuhvatili dodatne supstance.

Osam američkih saveznih država je već usvojilo zakone o njihovoj zabrani u određenim proizvodima, posebno u ambalaži za hranu, ali ne i u pesticidima.

Industrija ima drugačije argumente. Naglašava da fluorisani pesticidi znače efikasnost i stabilnost u suzbijanju štetočina. Tvrde da im ova jedinjenja omogućavaju da duže ostaju delotvorni što znači i manji broj tretiranja nego što je to slučaj s nefluorisanom alternativom.

Klasifikacija, kamen spoticanja

Bifentrin je najčešće upotrebljavan fluorisani pesticid. Deluje na nervni sistem insekata i glavni je sastojak u više od 600 formulacija. Poznato je sredstvo za tretiranje semena i kontrolu mrava, termita, a koristi se u voću, povrću, usevima soje, kukuruza. Dužina njegovog delovanja zavisi od tipa zemljišta i kreće se od 97 do 345 dana.

Njegov učinak na ljudsko zdravlje još nije poznat, ali postoje dokazi da je hronična izloženost povezana s neurotoksičnošću. EPA ga je klasifikovala kao mogući karcinogen za ljude. Dodatni problem je što su količine pronađene u poslednjih nekoliko godina u breskvama, batatu, čeri paradajzu, spanaću, patlidžanu premašile nivo sigurnosti koju Agencija propisuje.

Prema najnovijoj definiciji OECD-a jedan je od više od 200 aktivnih sastojaka pesticida koji bi bili priznati kao PFAS i zabranjen je za većinu poljoprivrednih upotreba u Evropskoj uniji. To nije slučaj s EPA koja prema definicija pod PFAS-om podrazumeva samo molekule s relativno dugim lancima koje imaju veze karbon-fluor.

Kritičari u fokus stavljaju da njeni istraživači nemaju mnogo saznanja i informacija o materijama, jer sve podatke o sigurnosti pesticida dobijaju od industrije. To znači da je osoblje pod velikim pritiskom da se određeni pesticidi odobre. EPA je odbila da komentariše ovakve kritike od strane Kajl Benet, direktorke neprofitne organizacije za zagovaranje zaštite životne sredine „Javni službenici za ekološku odgovornost“ (PEER), koja je više od decenije radila za Agenciju.

Postavlja se pitanje kako jedna materija ne ispunjava EPA definiciju PFAS, a zadovoljava definiciju PFAS-a većeg dela ostatka sveta?

Hoće li biti promena?

Ostaje nejasno hoće li PFAS strateška mapa, koja se priprema, dovesti do akcije u vezi s fluorisanim pesticidima. Navodi se da se proces testiranja usavršava i da uče od svojih partnerstava širom zemlje, a njihove će definicije biti odraz informacija prikupljenih kroz ovaj proces.

Međutim, za neke ove reči nisu ohrabrujuće. Ističu da će trebati nekoliko godina ili čak decenija da se shvati šta će se dogoditi sa svim novim fluorisanim pesticidima.

Kako je u Evropskoj uniji?

U Evropskoj Uniji sve su glasniji zahtevi da se potpuno zabrane. Tako se Evropska komisija obavezala da će ih postepeno zabraniti, dozvoljavajući njihovu upotrebu tamo gde se pokaže da su nezamenjivi. Izmene Direktive o vodi za piće, koja je stupila na snagu od 12. januara 2021. godine, donele su ograničenje od 0,5 µg/l za sve PFAS.

Korak više su napravile Nemačka, Holandija, Švedska, Danska i Norveška. One su ranije objavile da nameravaju da podnesu predlog ograničenja Evropskoj agenciji za hemikalije ECHA svih PFAS-ova u EU do 13. januara 2023. godine.

Komiteti za procenu rizika i socio-ekonomsku analizu podržavaju predlog Nemačke da se ograniči upotreba ovih i srodnih supstanci. Očekuje se da će potencijalno ograničenje smanjiti daljnju izloženost sredine i ljudi ovim hemikalijama, što je uglavnom rezultat upotrebe u materijalima u kontaktu s hranom, tekstilu i penama za gašenje požara.