TARTUFARI USKORO KREĆU U POHOD Početkom juna startuje potraga, a zarada ide i do 30.000 evra

BizPortal/Stanko Stamenković | 15:55 | 24.05.23 Biz info

Gljiva koja je zlata vredna.

Foto: Shutterstock

Tartufari, kojih, prema nezvaničnim informacijama u Srbiji ima oko 5.000, ovih dana se sigurno spremaju na pohod na najskuplju gljivu na svetu. Fruška gora je, zajedno sa Sremom i Mačvom, omiljena lokacija svih iskusnih srpskih tartufara.

Osim na ovim mestima, tartufe ljudi traže i u Deliblatskoj peščari, na Kosmaju, Oplencu i Rudniku, kao i Obedskoj bari. Tartufi uglavnom rastu u simbiozi sa kestenom, belom topolom i lešnikom, kao i hrastom, i za to su šume sa ovom vrstom drveća pun pogodak za svakog tartufara, piše Mitrovica info.

Problemi i moguća rešenja

Podsetimo, Bizportal je pisao o problemima sa kojima se susreću srpski tartufari, pročitajte u odvojenoj vesti.

Tržište tartufa je veoma specifično u Srbiji, jer nije sasvim zakonski uređeno, ali je svakako vrlo isplativo za najupornije tartufare. Cena za crni tartuf je oko 50 evra po kilogramu, dok izuzetno cenjeni beli tartuf može da dostigne cenu i do nekoliko hiljada evra.

tartuf, crni tartuf, beli tartuf, tartufari — Shutterstock

Jelena Milošević, sekretarka Mikološko-gljivarskog saveza Srbije, pominjala je u razgovoru za Bizportal i jedan problem sa kojim se tartufari susreću. To je u kvoti koju država zahteva od sakupljača tartufa, to jest, novca koji oni moraju unapred da daju da bi se bavili tim poslom.

– Svaka gljiva ima svoju kvotu, a tartufi su, naravno, najvredniji. Konkurs sa kvotama se raspisuje svake godine, a sakupljači moraju da plate unapred za onoliko koliko misle da će sakupiti. Recimo, neko misli da može da sakupi tonu, i za tu količinu mora da uplati pare, pa šta mu bog da. A lako može da se desi da sakupi mnogo manje – rekla je Jelena Milošević za Bizportal.

Istarski „tartufari“

Ona je napomenula i to da je je čuveni istarski tartuf, vrlo često, u stvari, srpski. S obzirom na to da se domaći tartuf prodaje uglavnom na crnom tržištu, Istrani su to iskoristili. Pošto je njihov brendiran, a naš nije, Milošević tvrdi da oni dolaze u Srbiju da kupe tartufe po manjoj ceni, pa ga onda za mnogo veće novce prodaju pod brendom „made in Istra”.

U svakom slučaju, bilo bi dobro i za tartufare i da se tržište najčuvenije gljive bolje uredi, jer bi obe strane, to jest i država i tartufari, sigurno imale još više koristi.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.