SVE JE U ZABELEŽENO U KRVI Zna se koja krava daje jeftino, a koja najkvalitetnije mleko

BizPortal | 09:08 | 27.10.22 Biz info

Metoda koja već dugo postoji u svetu.

Shutterstock

Genomska selekcija je kod nas relativno nova metoda koja do sada nije imala veću primenu, a značajna jer daje procenu genetskog potencijala koji je bitan u ekonomskom smislu.

Genomska selekcija ima veliki značaj u proizvodnji mleka i mesa i predstavlja jednu od novijih selelekcijskih metoda koje se od 2018. godine primenjuje kod nas, a u svetu je to počelo desetak godina ranije, kaže dr Radmila Beskorovajni sa Instituta za primenu nauke u poljoprivredi.

– To je metoda koja se kod nas relativno skoro primenjuje, a u svetu još od 2009. i, naravno, počela je u Sjedinjenim američkim državama, u zapatu krava holštajn-frizijske rase. Nažalost, ova metoda nije šire primenjivana kod nas u Srbiji. Sa njenom primenom se počelo 2018. godine kada je urađeno nekoliko genomskih analiza, oko 200 holštajn-frizijske rase i isto toliko simentalske rase – kaže dr Beskorovajni i dodaje da smo zahvaljujući projektu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dobili šansu da našu populaciju mlečnih krava holštajn-frizijske rase ispitaju i rezultate uporede sa rezultatima ove iste rase širom sveta, piše Agroklub.

Ovakva vrsta analiza ima smisla jer se sa velikom tačnošću zna kakva će biti proizvodnja mleka, mesa, kao i plodnost određenog grla, tvrde stručnjaci.

– Moram reći da su rezultati koje smo dobili za naša grla veoma skromni. Uzeto je 550 uzoraka, pa se moramo malo i ograditi kada tumačimo rezultate. Takođe, moram da naglasim da smo mi birali najbolja gazdinstva za uzimanje uzoraka za genomsku analizu i rezultati nisu zadovoljavajući, ali to nam je dalo mogućnost da sagledamo kakav je potencijal naših grla koja su namenjena prvenstveno za proizvodnju mleka.

Genomskom analizom u okviru projekta bila su obuhvaćena grla različite kategorije gajena u 19 domaćinstava u Kolubarskom, Mačvanskom Moravičkom i Beogradskom krugu. Za analize koje su rađene u laboratoriji uzeti su uzorci dlake korena repa sa folikulima.

– Kada se posmatra ekonomski efekat koji postižu naša grla, da je on daleko manji i skromniji u odnosu na grla iste rase koja su u SAD-u i Kanadi. Tu razliku nije jednostavno izračunati jer se radi o indeksima i radi se o netmerid indeksu, a to je neto genetska dobit za vreme produktivnog života izražen u dolarima i to nam govori, ne koje je grlo najbolje, nego koje grlo proizvodi najjeftinije mleko.

Genomska selekcija podiže efikasnost proizvodnje mesa i mleka i ako je urađena u prvim nedeljama po rođenju, može doprineti da se izaberu grla koja imaju superiorni genetski potencijal za proizvodnju mleka ili mesa i kao takva koriste za dalju reprodukciju.

– To je osnovni cilj, da se u što ranijem uzrastu može utvrditi genetski potencijal grla za proizvodnju mleka i mesa, a to omogućava da se ostvare značajne uštede jer nam pokazuje šta da ostavimo za dalji priplod, a šta je ono što treba da sklonimo što ranije, da nam ne bi pravilo ekonomsku štetu – objašnjava ona.

Kako bi se unapredilo mlečno govedarstvo, neophodna je i edukacija stočara, kako bi bolje razumeli značaj genetske selekcije. Poboljšanje genetske osnove može biti put ka ekonomskom napretku jer bi se kroz ovakav vid selekcije omogućila veća proizvodnja mlekai mesa, a trošilo bi se manje hrane.

Pored slabijih genetskih predispozicija mlečnih krava, više od decenije ovaj vid stočarstva beleži pad broja grla u Srbiji. Proteklo leto bilo je jedno od toplijih, pa je i kvalitet stočne hrane upitan, zbog čega mnogi poljoprivrednici razmišljaju o smanjenju broja grla usled nemogućnosti da se obezbedi ishrana tokom zime.