RATARI, SVAKA ČAST Jesenja setva u Srbiji rekordna – posejano 725.000 hektara pšenice

BizPortal | 07:35 | 25.11.22 Biz info

Uprkos krizi.

pixabay.com/Hans

Pšenica je ove godine rekordno posejana na srpskim njivama.

Prema podacima Udruženja „Žita Srbije“ „zlatnog“ zrna ima na 725.000 hektara, a prema procenama pojedinih proizvođača i zaštitara, pšenica je zasejana na oko 800.000 hektara. Na godišnjem nivou to je za nekih 16 odsto više. Inače, prošle godine ova ratarska kultura bila je na 621.000 hektara.

I dok su površine pod pšenicom veće, poljoprivrednici kažu da je manja primena agrotehničkih mera, između ostalog, bacanje veštačkog đubriva je drastično smanjeno. Kako su nam ratari rekli, manje je od 20 do 40 odsto „veštaka“ nego u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi, pišu Novosti.

– U narednih deset dana kada se bude završilo nicanje znaće se i tačne površine – rekla je Sunčica Savović, predsednik Udruženja „Žita Srbije“.

– Podaci nisu konačni i sigurno ima većih površina. Vremenski uslovi trenutno pogoduju jesenjim usevima i kiša je dobrodošla. Poljoprivrednicima savetujemo da nabave mineralno đubrivo, jer bez njega nema rekordnih prinosa, iako cene konstantno idu uzlaznim putem poslednje dve godine. NPK đubrivo je na godišnjem nivou poskupelo od 56 do 79 procenata.

Prema rečima Savović, neminovno je da setva i ove godine bude skuplja u odnosu na prošlu. Više su cene nafte, što poskupljuje usluge u setvi, tu je i mineralno đubrivo, merkantnilna pšenica, a to prati rast semenske robe.

– Pre kiše je bila evidentirana lisna vaš i ciklada, ali su primenjene agrotehničke mere, pa nisu nanele štetu – objašnjava Savović.

– Da li će je naneti i u kojoj meri na proleće, videćemo. Ali to samo na poljima onih koji svoje useve nisu zaštitili. To nije slučaj kod ozbiljnih poljoprivrednih proizvođača.

Prilično povećane povrišine pod pšenicom, ne čude mnogo stručnjake, naročito ako se zna da je cena ove ratarske kulture, u odnosu na oktobar prošle godine, poskupela od 37 do 43 odsto. Uz to, ovo je i prvi novac koji naši poljoprivrednici dobijaju za svoj rad.

Sigurno će se smanjiti sada i površine pod kukuruzom, kojeg je nemoguće potpuno kontrolisati, čak i kada se primene sve agrotehničke mere. U poslednjih 11 godina, objašnjava Savović, imali smo šest sušnih.

Poljoprivrednik Jovica Jakšić kaže da su agrotehničke mere smanjene drastično, naročito veštačko đubrivo. Pojedini ratari smanjili su ga i za 40 odsto.

– Videćemo kako će to sve uticati na prinos – govori Jakšić. – Nadamo se i da će azotna đubriva i urea da pojeftine malo. Pa da na proleće time malo nadoknadimo. Na mojim njivama je bačeno za oko 20 odsto manje đubriva nego prošle jeseni. Kada bismo krenuli da sabiramo koliko nas košta setva, ne bismo ništa ni radili. A, sada ima mnogo više pšenice na njivama nego ranije. Jer se ljudi plaše koliko bi mogli da ih koštaju prolećni radovi. Ovo je sigurno najskplja setva u istoriji.

Od materijala za setvu, poskupelo je prilično i seme. Pojedini ratari su zato sejali „tavansku“ pšenicu. To znači da su mnogi svoje zrno odabrali, tretirali i posejali, što baš nije dobro za prinose.

„Tavansko“ zrno ne daje kvalitetnu pšenicu, pa se ona na kraju često koristi za ishranu stoke, jer nije dobra za brašno.