SJAJNA PRILIKA ZA IZVOZ Industrija organske hrane u Srbiji je u usponu, sledeći korak je posebno važan
Organska hrana u Srbiji je sve poznatiji termin građanima, a sve više je onih koji počinju time i da se bave.
U 2022. ostvaren je rekord u izvozu organskih proizvoda, koji godinama unazad beleži stalni rast, a koji je prošle godine dostigao sumu od čak 68,5 miliona evra.
Srbija je u 2022. godini izvezla najviše zamrznutog organskog voća, dok veliki udeo u ukupnom izvozu čini i organsko sušeno voće.
Prema rečima Ivane Simić, generalne sekretarke Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje „Serbia Organica“, organski proizvodi koje oni najviše proizvode i izvoze su: zamrznuto jagodasto voće, od čega zamrznute maline, kupine, borovnice, jaogodu, ribizlu.
Naša sagovornica dodaje da pored jagodastog voća, ovo udruženje izvozi i zamrznutu višnju, šljivu, kao i drugo voće.
– Osim zamrznutog voća izvozimo organsko sušeno voće, sokove i voćne koncentrate – istakla je Simićeva.
Gde najčešće odlaze srpski proizvodi?
Govoreći o izvozu domaćih organskih proizvoda, Simićeva navodi da ih Srbija najviše izvozi na tržište Evropske unije, poput zemalja kao što su Nemačka, Holandija, Austrija, Francuska, Italija, Poljska, ali i u Sjedinjene Američke Države i Kanadu.
Srbija ima sluha za kvalitetne organske proizvode
Pored odličnog izvoza, domaće tržište pokazuje solidno interesovanje za organske proizvode, a pored toga primetan je i sve veći broj maloprodajnih objekata u kojima se oni prodaju. Simićeva je u razgovoru za Bizportal istakla da je odziv domaćeg tržišta i količine konzumenata odličan, i da iz godine u godinu intenzivno raste.
– Sve više je maloprodajnih mesta, a intenzivniji razvoj domaćeg tržišta organskih proizvoda u Srbiji primetan je u poslednjih desetak godina. Trend je vidljiv po sve boljoj dostupnosti i raznovrsnosti organskih proizvoda u maloprodaji, kao i po sve bogatijim kanalima maloprodaje. Organski proizvodi su prisutni na zelenim pijacama, u maloprodajnim objektima većih i velikih trgovačkih lanaca, u specijalizovanim prodavnicama, a sve više se razvija se i “snadbevanje na kućnom pragu” odnosno kanal direktnog marketinga, kao i internet prodaja – rekla je Simić.
Prema rečima naše sagovornice najbolji pokazatelj koliko organska hrana i piće dobijaju na značaju jeste činjenica da su oni postali deo ponude pojedinih ugostiteljskih objekata. Takođe je dodala da su inicijative u segmentu maloprodajnog tržišta naišle na pozitivan odziv dela potrošača i postepeno utiču na razvoj javne svesti i popularnost organskih proizvoda i same organske proizvodnje.
Beograd i Novi Sad još uvek ostaju „zamajac“
Ukoliko oduzmemo tržište srpske prestonice i konzumente iz Novog Sada, tržište organskih proizvoda na nivou cele Srbije je i dalje na slabijem nivou, a na takvu lošiju sliku utiče nekoliko faktora.
– Razloga za ovo ima više, a među njima su svakako nepoverenje, ali i manja kupovna moć potrošača. Pored njih, slaba informisanost kupaca u celosti o organskim proizvodima kao što su: nepoznavanje oznaka organskih proizvoda, kompletno nizak nivo javne svesti i znanja kako o metodama i samim principima organske poljoprivrede, osobinama organskih proizvoda, brojnim pozitivnim efektima organske poljoprivrede na očuvanje i zaštitu životne sredine su takođe neki od uzroka – objasnila je Simić.
Cena proizvoda sprečava bogatiju kupovinu
Prema rečima sagovornice, nedavna globalna dešavanja, kao što je bila pandemija КOVID- 19, uticala su i na Srbiju, u smislu da su ljudi sve više počeli da obraćaju pažnju na pitanja zaštite životne sredine, zdravstvena pitanja, a shodno tome počeli su i da traže više nego ikada svežu, manje prerađenu hranu iz održivih izvora.
– Iako je cena organskih proizvoda uglavnom ograničavajući faktor za masovniju kupovinu organskih namirnica, sve je veća potražnja za namirnicama koje mogu da obezbede sigurnost u pogledu određenih rizika od prehrambenih proizvoda. Takođe, šansa organskih proizvoda je i opšti trend domaćih organskih proizvoda pruža trend konzumiranja lokalnih, što svežijih proizvoda – objasnila je Ivana Simić i dodala pojedine detalje o navikama potrošača.
– U poređenju sa ranijim godinama, najveće interesovanje za organske proizvode poraslo je među mladim osoba, od 18-25. godina, kao i kod osoba sa izvesnim zdravstvenim tegobama, dok su standardni kupci roditelji beba i mlađe dece.
Kvalitetno ipak ne mora da bude preskupo
Iako smo svedoci značajnih poskupljenja poljoprivrednih proizvoda, kako u svetu, tako i kod nas, postoji određena organska hrana koji su zadržali staru cenu.
– Što se tiče cena organskih proizvoda u 2021 i 2022. godini nije dolazilo do drastičnih promena. Domaći organski poljoprivredni proizvodi kao što su povrće i neke vrste voća nisu poskupele ili ukoliko jesu nisu u toj meri kao što su konvencionalni, tako da kod gorenavedenih kategorija poljoprivrednih organskih i konvencionalnih proizvoda, razlika u ceni se smanjila – istakla je Simićeva.
Gde je najpogodnije tlo u Srbiji za uzgoj organskih proizvoda?
Sagovornica je objasnila da ne postoji nijedno područje koje se ističe za buduću proizvodnju.
– Svaka oblast može potencijalno biti dobra za organsku proizvodnju, u zavisnosti od različitih mikro i makro faktora u skladu sa kojima se obavlja procena, ali je bitno istaći da se može pokušati sa organskom proizvodnjom na različitim lokacijama u Srbiji.
Da li i na koji način bi sama proizvodnja organskih proizvoda mogla da se poboljša?
– Trebalo bi sistematski raditi na svim poljima (sve mere podrške moraju biti uključene i pažljivo razmotrene potrebe organskih proizvođača i svih ostalih institucija koje su podupirući faktor) , kao i sa svim učesnicima u sektoru, i organska hrana bi trebalo da bude jedan od ultimativnih državnih ciljeva i pravaca u poljoprivrednoj politici u narednim godinama – rekla je Simićeva za Bizportal.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
