KRVAVO ZARAĐUJU NA PTIČJEM GRIPU Bizportal otkriva – farmeri lažiraju bolest živine, pa na pokolju pilića profitiraju i do 200.000 evra

BizPortal/Tamara Đurđević | 14:14 | 25.10.22 Biz info

Ubijanje živine nije jedina opcija.

Unsplash, Shutterstock

Vest o pokolju 19.000 grla živine obolelih od ptičjeg gripa u Bugarskoj obišla je region, a ono što se dovodi u pitanje jeste da li je taj vid rešavanja živine opravdan ili ne?

U razgovoru za Bizportal, Radomir Erić, predsednik državnog saveza živinara i predsednik balkanskog saveza za sitne životinje, objasnio je zašto se mnogi služe tom metodom, kao i da je u stvari istina, kada je ptičiji grip u pitanju, mnogo drugačija od one koja nam je predstavljena.

Farmeri lažiraju podatke, ali i bolest

– Velika količina novca se odvaja iz evropskih fondova za brojne farmere i uzgajivačnice pilića i kokošaka. Pojava ptičjeg gripa neretko je izmišljena, jer je to jedina bolest kod živine koja se ne leči, pa je njihovo ubijanje opravdano, ali samo za one koji nisu dovoljno upućeni. Ukoliko dođe do pokolja koji broji na hiljade grla živine, svaki farmer dobije određenu svotu novca zbog nanete štete. Cena po grlu za kokoške nosilje se kreće oko osam evra, a ukoliko se na to doda i novčana nadokanada na izgubljenu dobit, govorimo o desetinama hiljada evra, pa čak i stotinama hiljada, ukoliko se prijavi veliki broj ubijenih životinja. Čak i ako je zaista ptičji grip po sredi, farmeri ubiju mnogo manji broj od onog koji su prijavili, a upravo na tim grlima prave profit koji je mnogo veći od samog uzgoja i njegove distribucije na kraju – objašnjava gospodin Erić.

Ptičiji grip, Salmonela, vakcine i regulative

Jedno bolesno grlo može da napravi problem kod celog jata, ali se to rešava adekvatinim lečenjem. Pile zaraženo salmonelom, ili kokoška, se obavezno zdravstveno tretira i sklanja u karantnin, a tek posle provere i analiza ona se vraća u jato, odnosno onda kada ozdravi. Salmonela je nažalost bakterija koja ne može stoprocentno da se isprati u velikim gazdinstvima i farmama, ali se upravo iz mera predostrožnosti sva grla i vakcinišu, objašnjava Radomir.

Prilikom distribucije, postoji jasan spisak propisa bez kojih bi dalja distribucija bila nemoguća. Kontrola živine je obavezna i zahteva nekoliko ispunjenih uslova.

– Pre svake distribucije pilića i koka nosilja farmeri su dužni da ih vakcinišu. Najpre protiv kuge, a onda ide još nekoliko dodatnih obaveznih vakcina. Prilikom prodaje grla moraju da imaju i neophodnu dokumentaciju koja svedoči o njihovoj ispravnosti i zdravlju zbog dalje prodaje i obrade samog mesa. Obavezan je prateći dokument o evidenciji kretanja živina – odakle je krenulo i gde stiže, kao i zdravstveni karton sa ispunjenim vakcinama. Transport je takođe uređen određenim regulativama, pa tako svako prevozno sredstvo za živinu najpre mora da bude dezinfikovano – kaže Erić.

Zaboravite na domaća jaja!

Prema rečima predsednika državnog saveza živinara za Republiku Srbiju, zdravija jaja se nalaze upravo na rafovima samoposluga, sigurno na iznenađenje mnogih.

– Domaća jaja na pijaci nisu najbolje rešenje. Nekontrolisana distribucija je upravo razlog usled kojeg dolazi do trovanja salmonelom. Veliki broj uzgajivača „bez papira” ne vakciniše svoju živinu. Takođe im ne prate zdravstveno stanje, ne uklanjaju ona bolesna iz jata, a i šetanje živine po klicama u pilićarnicima sa sobom nosi i veliki broj bakterija. Jaja iz fabrika i velikih proizvodnji potiču od zdravih grla koja su vakcinisana i uzgajana u adekvatnim i propisanim uslovima, pa je procenat oboljevanja usled konzumacije mnogo manji – završava Radomir Erić.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.