KOLIKI JE UTICAJ UKRAJINSKE KRIZE NA NAŠU DRŽAVU? Evo šta sprska poljoprivreda dobija, a šta gubi

BizPortal/RTS | 12:41 | 03.03.22 Biz info

Stručnjaci smatraju da je rusko-ukrajinski sukob dve agrarne sile "dolio ulje na vatru" na globalno tržište hrane, već uzdrmano poremećenim lancima snabdevanja. Kako se sve to ogleda u Srbiji?

Pixabay

Ukrajina nije među glavnim spoljnotrgovinskim partnerima Srbije, ali sa robnom razmenom od oko 319 miliona dolara godišnje saradnja nije zanemarljiva. Prema podacima Privredne komore Srbije, oko 70 odsto ukupnog uvoza iz Ukrajine su gvožđe i metali, zatim drvo i proizvodi od drveta, mašine, a izvozili smo mineralna đubriva, podne pokrivače, automobilske gume, hartiju, karton, beli lim, lekove. Ukrajina je bila i prečica do Rusije.

Stručnjaci smatraju da je rusko-ukrajinski sukob dve agrarne sile „dolio ulje na vatru“ na globalno tržište hrane, već uzdrmano poremećenim lancima snabdevanja, protekcionističkim merama koje su neke zemlje uvodile i nemoći Svetske trgovinske organizacije da to spreči.

Prilika za srpsku pšenicu

Podsetimo, Ukrajinu nazivaju žitnicom Evrope, a pored toga, ključna je za globalnu poljoprivredu. Veliki je izvoznik žitarica, a njeni najveći kupci su Kina i EU. Sada je njen izvoz sirovina, uglavnom žitarica i uljarica, doveden u pitanje zbog ratnog stanja. S druge strane, Rusija je krajem decembra prošle godine uvela izvoznu kvotu na pšenicu od osam miliona tona, kako bi zaštitila domaće zalihe, a to je sve uzrokovalo skok cena, i „otvorilo vrata“ srpskoj.

-Sada je spoljno-trgovinska razmena uobičajena, ali u narednim danima očekujemo veće intersovanje inotrgovaca jer će doskorašnji kupci ruske pšenice žitaricu kupovati od drugih, pa i na ovdašnjem tržištu, pošto smo poznati kao proizvođači– izjavio je za Dnevnik direktor „Žitounije“ Zdravko Šajatović.

Žitarice, Poljoprivreda, Pšenica — Pixabay

Od žetve u julu 2021. godine do sada najviše smo žita prodali u Rumuniju 250.000 tona, potom u Italiju 225.000 tona, a treći kupci su Severna Makedonija, BIH i Kosmet, gde je otišlo podjednako oko 50.000 tona, odnosno zajedno oko 150.000 tona pšenice.

-Od novog roda do sada smo prodali oko 75.000 tona, premda bi mogli da prodamo još toliko- rekao je Šajatović.

Kako se navodi u poslednjem izveštaju Produktne berze, kupoprodajni ugovori za pšenicu su zaključeni u cenovnom opsegu od 30,00 do 31,00 din/kg bez PDV-a, sa preuzimanjem robe do 30. aprila.

Prerano radovanje

Međutim, osim kvota na pšenicu, Rusija je ograničila i izvoz veštačkih đubriva i amonijum-nitrata, što je uz rastuću cenu gasa utrostručilo cenu mineralnog đubriva. Agroekonomista Žarko Galetin kaže da naši proizvođači imaju ozbiljan problem da zasnuju prolećnu setvu, ali i da prihrane ozime useve mineralnim đubrivima.

-Sva je prilika da ćemo imati redukovanu agrotehniku, koja će na kraju krajeva rezultirati slabim prinosima. U konačnom ishodu, sve to može dovesti ponovo do rasta cena poljoprivrednih proizvoda- dodaje Galetin.

Koliki je sve to „začaran krug“ potvrđuje i podatak da su pojedini poljoprivrednici u Vojvodini smanjili količine đubriva u prihrani, dok drugi neće rizikovati da dovedu prinos u pitanje, ali se nadaju višoj ceni žitarica.