SETVA ĆE OVE GODINE BITI DUPLO SKUPLJA Ratari smišljaju načine da preguraju krizu – Bizportal istražuje kako da se smanje troškovi

BizPortal/D. Stefanović | 11:54 | 10.10.22 Biz info

Samo da se pregura jesen.

Shutterstock/Fotokostic

Setva samo što nije krenula, a prema procenama stručnjaka biće skuplja nego ikad pre. Cene goriva, đubriva, semena i dalje rastu, tako da postoje samo nagađanja koliko će koštati setva pšenice prosečnog srpskog ratara.

Jovan Negovan, predsednik Udruženja Pančevački ratari, potvrdio nam je da će setva biti najskuplja do sada, a glavni razlog jeste poskupljenje repromaterijala.

– Svaki segment koji je obavezan tokom setve je poskupeo. Veštačko đubrivo je skuplje za 300 odsto. Seme je poskupelo, dizel koji nam je neophodan kako bi koristili mehanizaciju, pa i hemija je skuplja – požalio se Negovan.

Naš sagovornik seje decenijama unazad pšenicu, kukuruz i suncokret, tako će biti i ove godine, bez obzira na cene. Kako je naveo, najveća ulaganja imamo je kukuruz, ali je on ove godine najviše podbacio.

– Dobio sam polovinu prinosa od očekivanog. Za kukuruz treba najviše novca, neophodno mu je azotno đubrivo, urea, a njegova cena po kilogramu ide i preko 110 dinara. Pa tako svaki ratar koji je želeo da uštedi ili nije imao da plati ureu, njegova polja možete da razaznate jer su prazna i nema prinosa, nikakvog – objašnjava Negovan.

Svaka agrokultura zahteva poseban tretman, tako se za neke ulaže više, a neke manje. Negovanu je prošle godine bila najisplatljivija pšenica, ali kako kaže ova setva se ništa neće razlikovati od prethodne, radiće kao i do sada.

– Postoji pravilo, kako i kod drugih tako i kod mene. Kulture se moraju smenjivati u suštini na dve godine. Na njivi gde je bio suncokret, treba da se seje pšenica, dok nakon dvogodišnje žetve pšenice na tom polju treba da se odradi setva kukuruza. Prosto tako zemljište najbolje funkcioniše, tako se pokazalo u praksi – rekao je Negovan.

Posna setva

Agroekonomista Milan Prostran objasnio je za Bizportal kako na dva načina može da izgleda ovogodišnja setva.

– Kada bi se na primer primenila puna agrotehnika, tada bi sigurno setva bila za 50 do 60 odsto skuplja nego prošle godine. Pod agrotehnikom podrazumevamo potpunu pripremu zemljišta, za koju bi bilo neophodno više goriva za mehanizaciju, nabavku đubriva, kao i kupovinu deklarisanog semena, ali treba razmišljati i o rezervnim delovima za mehanizaciju – objasnio je Prostran.

Ratari mogu da štede na više načina, ali ta njihova ograničena ulaganja imaju i visoku cenu – pad prinosa, koji će se instant odraziti. Mnoge to neće sprečiti da pokušaju da ostave neku novčanicu više u svom džepu.

– Gotovo sam siguran da ratari neće primeniti punu agrotehniku zbog visokih cena repromaterijala. Okrenuće se najosnovnijoj pripremi zemljišta, to jest jednom eventualno dva prohoda, zbog visoke cene goriva. Na primer pšenicu će uzeti sa tavana od ovogodišnje žetve i tako posaditi i uštedeti na kupovini deklarisanog semena. Te će setva, sa planirani uštedama, biti skuplja za 20 do 25 odsto – procenjuje Prostran.

Prema proceni agroekonomiste, najbolje će proći gazdinstva koja imaju stoku, zbog stajskog đubriva koje je nezamenjiv izvor hranljivih materija i mikroorganizama.

– Od ukupnog broja gazdinstava, čak 78 odsto čine mala gazdinstva. Tako mnogi imaju nešto stoke, te ne moraju da kupuju veštačko(mineralno) đubrivo koje se počelo korisiti u praksi poslednjih 30, pa i 40 godina. Oni koji se bave stočarstvom, super će proći, imaće siguran prinos, a mnogo manja ulaganja, a ovi drugi koji nemaju stajsko đubrivo pri ruci, zasigurno će imati posnu setvu – rekao je Prostan.

Samo da se izgura jesen

Sa odlaganjem isplate kredita za poljoprivrednike država je olakšala ratarima brojna ulaganja, tako po Prostranovom mišljenju ništa, bar ove godine, ne bi trebalo da bude drugačije što se setve tiče.

– Ove godine, uslovi su sasvim korektni. Smatram da će predstojeće sezone ratari posejati više nego prošle jeseni, bar što se tiče pšenice. Kada govorimo o prolećnim kulturama, tu možda i bude pada zbog većeg ulaganja za suncokret, kukuruz, soju, šećernu repu, koja su neophodna da bi ove kulture rodile.