JAGMA ZA BERAČIMA MALINA Proizvođači „crvenog zlata“ već traže radnike, dnevnica čak i do 8.000 dinara

BizPortal/Blic | 11:14 | 26.04.22 Biz info

Nedostatak berača definitivno postoji na tržištu, ali treba biti oprezan kada su oglasi u pitanju.

Pixabay

Internet oglasi, društvene mreže i lokalni mediji preplavljeni su oglasi u kojima malinari za predstojeću sezonu traže berače nudeći im nadnice koje idu od 6.000 do čak 8.000, iako se dan rada u malinjaku lane plaćao 3.000 dinara. Iz Asocijacije malinara, međutim, upozoravaju da se ne naseda na olaka obećanja o odličnoj zaradi, pogotovo jer je procena da će ovogodišnji rod “crvenog zlata” biti manji za trećinu.

Kako priča Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara i kupinara Srbije, „najlakše je na internetu napisati da su potrebni radnici i obećati lepu sumu“, jer je nesporno da deficit berača postoji.

– Na žalost, mnogo je zloupotreba u tim oglasima. I lane smo bili svedoci da su pojedinci obećavali dnevnicu od 6.000 dinara, da bi beračima isplatili upola manju cenu. Upravo takvi „domaćini“, koji radnike prevare ne samo obećanjem o višoj dnevnici, nego im obezbede samo jedan obrok i smeštaj u nekoj šupi, svake sezone traže nove berače. Pošteni domaćini, koji dva meseca sezone berbe provedu sa svojim radnicima, znaju da će radnik biti sposoban za naporad rad u malinjaku samo ako ima sva tri obroka, normalan smeštaj, kupatilo i toplu vodu, praktično da na rad dođe samo sa svojom garderobom i voljom i budu plaćeni kako im se na početku kaže. Takvi malinari nemaju potrebu za oglasima jer maksimalno ispoštuju berače koje ne menjaju po nekoliko sezona – priča Radović.

Po njegovim rečima, obećanje nadnice za berača u iznosu od 8.000 dinara je „nenormalno“, jer je tolika nadnica majstora u građevinarstvu. Realna dnevnica, uz sve ostale normalne uslove boravka, kako smatra, ove godine može biti 4.000-5.000 dinara.

– Zato molim ljude da ne nasedaju na tako veliki broj oglasa i obećanja o dobroj zaradi. Između ostalog, jer je još uvek pitanje da li ćemo imati šta da oberemo. Zbog prošlogodišnje suše i vrućine lastari su slabo izrasli, ovog proleća smo već tri puta imali sneg, na par dana pred Uskrs jutarnji mraz, dok dođe 1. jul i 1. avgust da se malina obere i preda ko zna koliko ćemo imati gradonosnih padavina ili suše. Već sada, po dosadašnjim parametrima, procena je da će ovogodišnji rod maline za 30 odsto biti manji od lane proizvedenih 50.000 tona – upozorava naš sagovornik.

S druge strane, predsednik srpske Asocijacije malinara je ubeđen da će projektovana otkupna cena „crvenog zlata“ biti između 600 i 800 dinara, čime će biti nadmašen prošlogodišnji rekord od 4 evra za kilogram ove strateške voće. Kako objašnjava, značajan faktor tome je talas poskupljenja đubriva, repromaterijala i goriva. Ubeđen je i u to da tvrdnje pojedinih analitičara da će malina ove sezone biti „luksuzna roba“ nisu tačne.

– Itekako će se prodavati! Jer, tri godine traje pandemija, pa malina opet ima najbolju cenu. Ni rat u Ukrajini je neće ugroziti, jer na istočno tržište ide tek od 8 do maksimalno 15 odsto roda koji se izveze. Tu je tržište EU, tu je novo tržište skandinavskih zemalja, srpska malina se izvozi i u Japan, ne količinski mnogo, ali po ceni od 11 do 14 evra kilogram – zaključuje Radović.