HAOS NA TRŽIŠTU PŠENICE Da li nam preti nestašica osnovne žitarice?

BizPortal/RTS | 09:27 | 07.03.22 Biz info

Iz Udružanja žita Srbije otkrivaju kakva je snabdevenost pšenicom u Srbiji i da li će biti uvedene kvote za izvoz

Foto: Shutterstock

Nema na osnovu čega da se očekuje nestašica pšenice u bilo kom smislu, ni u Srbiji ni u svetu, kaže za Sunčica Savović, direktorka Udruženja žita Srbije. Ispadanje iz trgovačkih tokova Ukrajine i Rusije, dva velika izvoznika, koristi njihova konkurencija, koja putem medija pravi strah i histeriju sa ciljem da za sebe postigne što bolju cenu, objašnjava Savovićeva. Kaže da je država vrlo blizu uvođenja kvota.

Sunčica Savović je rekla da viškovi pšenice u ovom trenutku u našoj zemlji iznose oko 1.200.000 tona.

Kada je reč o kretanju cena žitarica na berzama, navela je da cene fluktuiraju svakog dana, i uglavnom imaju uzlazni trend.

Izuzetak je, napominje, kukuruz, koji je u petak u odnosu na četvrtak na berzi u Parizu otišao na dole, što je bio prvi zabeleženi pad od početka sukoba u Ukrajini.

– Mi smo posle žetve 2021. godine, kada smo imali rekordan rod, raspolagali sa skoro 3.700.000 tona pšenice. Naša ukupna domaća potrošnja ne dostiže ni 1.700.000 tona, što znači da je višak za izvoz i završne zalihe veći od dva miliona tona. Mi smo od početka ekonomske godine za pšenicu, do kraja februara izvezli oko 724.000 tona pšenice i izveli smo brašna oko 82.000 tona. Kada se to preračuna na zrno, ukupan izvoz pšenice je 830.000 tona. Kada oduzmemo ono što nam je potrebno za domaću potrošnju, a otprilike mesečno trošimo oko 125.000 tona pšenice za sve namene, mi vidimo da viškovi pšenice u ovom trenutku u našoj zemlji iznose oko 1.200.000 tona – navela je Savovićeva.

Kada je reč o ceni hleba, podseća da je do 9. maja na snazi uredba o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba „sava“ od brašna tip 500.

Podsetila je i da su cene namirnica bile na najvišem nivou u poslednjih 10 godina i pre sukoba Rusije i Ukrajine.

KAKO DRŽAVA UTIČE NA CENE

Država, kaže, ima više načina da utiče na kretanje cena kada se na tržištu dese poremećaji, kao što je to sada slučaj.

Što se tiče carinske politike, navodi da država ima dva načina.

– Prva opcija bi bilo ukidanje uvoznih carina na pšenicu. Ona možda u ovom trenutku ne bi ni bila adekvatna, s obzirom na to da je pšenica svuda u regionu skupa, a druga opcija je uvođenje izvoznih taksi ili carina na izvoz pšenice – kaže Savovićeva.

Takođe, dodaje, država može regulisati tržište uređivanjem izvoznih kvota, kao i najmanje popularnom merom, kompletnom zabranom izvoza.

– Najracionalnije u ovom slučaju bi bilo uvođenje izvoznih kvota – kaže Savovićeva i objašnjava da bi bilo određeno u kojoj količini u odnosu na zalihe bi se uvele kvote. Ograničenje izvoza pšenice najavio je nedavno predsednik Aleksandar Vučić.

DA LI ĆE BITI UVEDENE KVOTE?

Direktorka Udruženja žita Srbije ističe da je država vrlo blizu uvođenja kvota.

– Žitarica ima dovoljno, mi viškove imamo. Nismo u opasnosti apsolutno da ostanemo bez pšenice na domaćem tržištu – poručila je Savovićeva.

Navela je da ni jedna zemlja u okruženju, koja je konkurent Srbiji u izvozu, nema zvaničnu odluku o ograničenju izvoza. „Apsolutno nijedna. Videćemo, situacija se može menjati u toku nedelje“, napominje Savovićeva.

KONKURENCIJA PRAVI HISTERIJU

– Ispadanje iz trgovačkih tokova Ukrajine i Rusije, dva velika izvoznika, koristi njihova konkurencija, koja putem medija pravi strah i histeriju sa ciljem da za sebe postigne što bolju cenu – objašnjava Savovićeva.

Neminovno je, prema njenim rečima, da će u nekom trenutku svi uvideti šta se dešava na svetskom tržištu i da će se cena regulisati.

– Teško je reći u ovom trenutku kada, možda najranije za mesec-dva, ali svakako hoće – očekuje Savovićeva.

Sasvim je sigurno, istakla je, da nestašica na svetskom tržištu pšenice i kukuruza neće biti.

– Neminovno je da će doći do neke promene što se tiče trgovinskih tokova. Veliki kupci moraće da pronađu neka alternativna tržišta. Zato će biti potrebno neko vreme, ali ono što je sigurno je da Srbija proizvodi više žitarica i uljarica nego što je nama potrebno i da apsolutno ne možemo da očekujemo, nemamo na osnovu čega da očekujemo nestašice u bilo kom smislu – zaključila je Savovićeva.