SKUPLJA RIBA, A CENA MOŽE JOŠ DA RASTE Potražnja velika, ponuda sve slabija – do Svetog Jovana upitna količina

BizPortal/ Tamara Đurđević | 13:41 | 19.12.22 Biz info

Nekoliko dana pred Svetog Nikolu potražnja za svežom ribom bila je uobičajeno velika.

Shutterstock

U odnosu na isti period prošle godine, cene svih vrsta riba su poskupele i do pedeset odsto. Pored visokih cena, potrošače i konzumente ribe trebalo bi da zabrine nezavidna situacija u ribljem fondu.

Prema rečima Kruma Anastasova, direktora ribnjaka „Kapetanski rit” iz Kanjiže i predsednika Grupacije za ribarstvo PKS, broj ribnjaka se drastično smanjio, kao i hektari na kojima su smešteni ribnjaci što dovodi do alarmantne situacije koja nas očekuje na proleće.

– Kao i stočni fond, ribarstvo je takođe jako ugroženo. Sve je krenulo da se ruši od početka pandemije. Ostao je veliki višak ribe koja se nije prodao, a dobar deo je uginuo. Tada je došlo do neisplative proizvodnje, što je kasnije dovelo i do zatvaranja brojnih ribnjaka širom Srbije. Početkom 2021. godine cene su krenule da rastu, jer je pomoć ribnjacima izostala, a prihodi skoro da nisu ni postojali – kaže Anastasov za Bizportal.

Poskupljenja pogodila nas kao i ceo svet

Direktor ribnjaka objasnio je da se su se fondovi znatno umanjili zatvaranjem ribnjaka, a da su tome doprinela i poskupljenja koja su pogodila, ne samo nas, već ceo svet.

– Povećana je cena struje, porasli su svi troškovi proizvodnje, cena hrane za ribu je poskupela skoro duplo, i sve to dovelo je do ovakvog porasta cena ribe krajnim potrošačima. Aktuelni problem je taj što na tržištu trenutno nema dovoljno ribe kako bi se u potpunosti ispratila količina potražnje – objašnjava Anastasov i dodaje:

– Za mesec dana stiže nam još jedna velika posna slava. Za Svetog Jovana interesovanje za ribom biće skoro jednako kao za Svetog Nikolu. Ne bi me iznenadilo da cene ribe odu na gore u narednih mesec dana, ali se takođe dovodi u pitanje da li će tada uopšte biti dovoljno sveže ribe na tržištu – govori za Bizportal Krum Anastasov.

Nedovoljna proizvodnja može da dovede do potpunog nestanka ribe do proleća, a samim tim i potreba za uvozom biće još veća.

– Srbija uvozi dosta ribe, ta brojka se kreće od 70 do 75 odsto od ukupne količine na domaćem tržištu, a po svemu sudeći uvoz će morati da bude pojačan kako bi se nadomestili nedostaci u domaćoj proizvdnji, ali i kako bi se izmirila potražnja. Proleće može da donose kompletan manjak ribe, a i još veće cene, ukoliko je bude bilo, sudeći po trenutnom stanju – upozorava stručnjak.

Pored brojnih nedaća koji su pogodili sve uzgajivače, postoji jedan, dugotrajni problem sa kojim se muči svi koji se bave ovom privrednom granom.

– Ribarstvo je jedina grana privrede koja plaća ambijent u kojem se odgaja krajni proizvod. Da bi se dobila riba,voda je neophodna. Ako bi uporedili sa stočarstvom, to bi bilo kao da je stočarima nametnuta taksta na vazduh ili travu kojom se grla hrane. Visina takse je 18.000 dinara po hektaru na godišnjem nivou, a to predstavlja preveliki izdatak svima koji se i dalje bave uzgojem – rekao je sagovornik.

Neophodan dugotrajan plan, ali i ulaganja

– Kako bi se iskoristio maksimalan kapacitet sprskim ribnjaka potrebno je da se napravi strategija koja podrazumeva plan za narednih dvadeset godina. Nekada je bilo i više od 12 ribnjaka u celoj zemlji, a danas imamo samo tri. Neophodna su veća ulaganja u ovu granu. Potrebni su nam stručni kadrovi, mnogo više zemlje koja bi se pretvorila u ribnjake, ali i ozbiljna mehanizacija koja bi ubrzala ceo proces. Jedino pod tim uslovima bi se riblji fond oporavio, a minimalan vremenski za to je oko pet godina – zaključuje Krum Anastasov.