POTENCIJALNO ISPLATIV PORODIČNI POSAO Za uzgoj lešnika treba vam mehanizacija i zasad na najmanje 10 hektara – u petoj godini kreće zarada

BizPortal/Agroklub | 15:15 | 01.07.22 Biz info

Pored standardnih voćnih vrsta koje su se godinama uzgajale u Sremu, u poslednje vreme sve više je i zasada ovog orašastog voća.

Shutterstock

Pored standardnih voćnih vrsta koje su se godinama uzgajale u regionu Srema, u poslednje vreme sve više je i zasada lešnika. Ova proizvodnja može da bude veoma isplativa, kaže Borislav Kovačević koji se iz Australije doselio u Stare Banovce, a zasad ima podignut u Irigu.

Kovačević je rodom iz Dalmacije, a da se nakon povratka iz Australije nastani baš u Sremu je, kaže, presudila blizina Fruške Gore gde je Irig bogom dan za uzgoj svih voćnih vrsta, pa i lešnika. Nekada se kaže u Dalmaciji bavio poljoprivredom, pa osnova za ovaj posao ima. I što je najvažnije – nije mu teško, mada mu je priznaje, u Australiji bilo bolje, ali zbog porodice i prvenstveno dece došao je u Srbiju. Banovci su na odličnom mestu, između dva velika grada, sve je dostupno, skoro kao u Australiji, samo nema mora.

Potrebna je vizija

Kovačević ima 18 hektara pod lešnikom. Po hektaru je zasađeno 550 sadnica, a zasad je u petoj i šestoj godini.

–Sve sam sam radio. Kupio sam zemljište koje niko nije hteo, maltene najjeftinija zemlja koju sam mogao da pronađem, brdovit kraj i težak za obradu, ali sa vizijom čovek može nešto da napravi. Potrebno je da čovek vidi neku sliku unapred i da ima viziju. Svi su mi na početku govorili da sam budala, ali sada kad vide šta sam ostvario, dive se i čude – priča Kovačević i dodaje da je to sada porodični biznis od kog živi cela porodica, uključujući i četvoro dece.

U četvrtoj godini zasad isplati troškove održavanja, u petoj godini već imam i prilične zarade. Priča da u lešniku ima malo posla nije istinita, kao i svaka voćka i ova je zahtevna. Ima i prskanja, i navodnjavanje, možda ima manje prskanja nego jabuka, možda sličnije šljivi. Tu je orezivanje, međuredna obrada, zalivni sistem, bez kog ne može da se radi – kaže naš sagovornik i napominje da se bez 10 hektara ne isplati ulaziti u ovaj biznis.

–Za dva hektara i za 10 pa i za 20 treba traktor, sva mehanizacija, bez mehanizacije se ne može raditi. Jeftine radne snage više nema, nema radnika uopšte i sve mora da bude mehanizovano – kaže Kovačević.

Poljoprivreda Mehanizacija Traktor — Shutterstock

Bez branja i trešenja

U ovom momentu lešnik naliva zrno, a bere se krajem avgusta. Za sada je u odličnom stanju, kaže.

–Berba je mehanizovana, kupio sam kombajn za sakupljanje lešnika. Krajem avgusta lešnik počinje da otpada i pada skoro mesec dana, tako je išla i oplodnja. Već krajem januara sa prvim lepšim danima počinju da se oprašuju, polenizacija traje mesec dana i duže, pa tako i sazrevaju tokom mesec dana. Tako se u dva do tri navrata prolazi mašinom koja skuplja otpale plodove po zemlji.

Objašnjava da nije potrebno ni da se trese ni da se bere. Plodovi otpadaju i zato travu treba držati pod kontrolom.

–Imam valjak koji uravna i utaba zemlju da bi njiva bila čista. Prvih par godina dok mašina ne ulazi u skupljanje. Međuredna obrada se obavlja kultivacijom. Posle toga se uzima valjak, a ja nikako ne preporučujem sejanje trave. Lešnik opada mesec dana, za mesec dana ne može da se uđe unutra da se kosi trava, u tom slučaju ona preraste i preuzme lešnik, što svakako otežava sakupljanje otpalih plodova – objašnjava naš sagovornik.

I lešnik je vrsta koju napadaju štetočine pa je njegova zaštita neophodna. Prema Kovačevićevim rečima najveći problem je stenica koja se pojavila tek pre par godina, a drugi najveći neprijatelj je buđ koja se rešava fungicidom.

–Fruška Gora je generalno dobra jer ima lepo provetravanje, gde se nalazi i moja njiva. Orijentacija koja je poželjna za sadnju je sever jug.

Industrija Lešnik Čokolada — Shutterstock

Udruživanje radi konkurentnosti

Kao i kod ostalih voćnih vrsta tržište je veoma važno da bi proizvodnja bila isplativa.

–Bez velikih konditorskih firmi kao otkupljivača ne vredi kretati. U Srbiju se uvozi dosta lešnika, ali to je turski lošijeg kvaliteta. Njega konditorska industrija poput Ferera ne otkupljuje. Oni izaberu samo najbolji. Ja radim za Ferero, Agroser je ovdašnja firma, koja ima svojih par stotina hektara gde proizvode sadnice i rasad i rade sa nama kao kooperantima i cilj im je da u Srbiji postignu 10.000 hektara pod lešnikom – dodaje Kovačević.

U šestoj godini zasad može da da rod od koga jedna porodica može veoma dobro da živi, smatra naš sagovornik. Bilo bi dobro da proizvođača lešnika ima što više, ne da bi jedan drugom bili konkurencija, već da bi se udružili i tako bili konkurentniji na tržištu, i svakako lakše postigli bolju otkupnu cenu