U razvijenim ekonomijama na hranu i piće troši se 13 do 15 odsto prihoda, a u Srbiji čak 40 procenata. U vreme praznika kupuje se više hrane, pa građanima i poskupljenja teže padaju. Ipak, kod nas važi pravilo da "mora da ima", pa će mnogi posegnuti za čekovima i kreditnim karticama. Ekonomisti upozoravaju da se izbegne zaduživanje, jer hrana u 2023. godini neće biti jeftinija, a očekuje se poskupljenje mesnih i mlečnih proizvoda.
"Ne bi dosta - dok ne osta", kaže narod, posebno u doba praznika.
Vlada je ograničila cene osnovih životnih namirnica - ulja, šećera, brašna, nekih kategorija mesa. Ipak, inflacija je protekle godine premašila 15 odsto.
- Cene više neće rasti, one će se stabilizovati. Pratimo i apsolutno smo posvećeni da obezbedimo stabilnost cena da obezbedimo za naše građane pristupačne cene. Ali u uslovima rata ovog obima jako je teško dugoročno praviti politiku, jer je ovo opšte evropski fenomen - ističe Tomislav Momirović, ministar trgovine.
Koje kategorije najviše pogađa kriza
U razvijenim ekonomijama na hranu i piće troši se 13 do 15 odsto prihoda, kod nas čak 40 odsto.
- Ova kriza najviše pogađa one koji se nalaze u nižim dohodovnim kategorijama budući da oni troše mnogo više na hranu, a rast cena hrane od 35 posto upravo njih najviše. Stoga genaralno politika koja se odnosi na kontrolu cena hrane ne pomaže jednako svima. Pomoć mora biti usmerena kroz socijalna davanja najnižim kategorijama - smatra Žaklina Stojanović, dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Zašto je važna racionalna potrošnja hrane
Skupa hrana ne znači i da je dobra zarada poljoprivrednika. Između njih i potrošača su prerađivači i trgovci sa svojim maržama.
- Mi očekujemo svake godine da će biti bolje, ali eto prošle godine nas je zadesila katastrofalna suša - žali se Pero Latinović poljoprivrednik iz Banatskog Velikog Sela.
Agrar bi, prema rečima Dejana Stefanovića iz sela Torak trebalo malo da se poboljša.
- Trebalo bi mladi da se ujedine više i da država ima i za njih neko rešenje da bi dobili zemlju, jer mi kao mali poljoprivrednici ne možemo da konkurišemo da dobijemo zemlju u zakup - ukazuje Stefanović.
Bez obzira na to što je zaustavljen rast cena hrane u svetu, stalno opadanje stočnog fonda ne uliva nadu da će se to desiti i kod nas, pre svega kada je reč o mesu i mleku.
Ekonomisti apeluju - budite racionalni u potrošnji. Kupujte onoliko hrane koliko vam treba. Viškove ne bacajte, podelite ih sa onima koje volite ili sa onima koji nemaju.
.jpg)
.jpg "Kako uštedeti gorivo tokom vožnje - da li znate koliko dodatnih 100 kg povećava potrošnju?")