Zbog rastuće inflacije i povećanja kamatnih stopa, svi faktori za pad cena na tržištu nekretnina postoje, ali tržište ipak reaguje drugačije. Stambeni krediti sve su skuplji, rate su sve veće. Istovremeno stagnira gradnja, što bi u istom pravcu trebalo da se odrazi i na cenu, ali uprkos svemu kvadrat na domaćem tržištu nekretnina ne samo da nije jeftiniji, već je skuplji.
Rastuća inflacija već se oslikala na stranim tržištima nekretnina, te se ona u SAD, Nemačkoj, Velikoj Britaniji polako hlade. U ovim zemljama cena kvadrata ako nije pala, onda jeste stagnirala. U Srbiji istovremeno drugačiji trend, a kako ocenjuju poznavaoci teško se može i očekivati obrt imajući u vidu da tražnja za stanovima i dalje postoji.
Prema rečima domaćih stručnjaka, do stagnacije tržišta i pada cena kvadrata, kako za sada stvari stoje, neće tako brzo doći.
- Trenutni rast cena je proces koji je jako teško zaustaviti. Po nekim procenama do stabilizacije tržišta moglo bi doći sledeće godine. Ono što je sigurno, doći će do pada vrednosti tržišta nekretnina. To se dešava i na drugim tržištima, a najbolji primer je pad vrednosti goriva - kaže procenitelj i stručnjak za nekretnine Milić Đoković.
Druga činjenica koja utiče na održavanje cene kvadrata jeste podataka da je do sada u Srbiji registrovano 17.600 Rusa i Ukrajinaca s dozvoljenim boravkom. Prema podacima Agencije za privredne registre, u proteklih sedam meseci registrovano je osnivanje više od 2.000 ruskih firmi i to su upravo ljudi koji ako ne zakupljuju stanove onda ih kupuju.
[caption id="attachment_35591" align="aligncenter" width="1000"]
Shutterstock[/caption]
Cene u Srbiji
Samo tokom septembra cena kvadrata u pojedinim beogradskim opštinama, poput Novog Beograda ili Mirijijeva skočila je i do 120 evra, a u Novom Sadu u proseku oko 100.
Posmatrajući prosek cena nekretnina u Beogradu od avgusta do septembra porasla je za 80 evra. Tako sa prosečnom cenom od 3.080 evra po kvadratu, prestonica i dalje prednjači po cenama stanova. Najveće povećanje u prestonici za mesec dana zabeleženo je na opštini Novi Beograd, i to za 111 evra, što je formiralo ukupnu cenu kvadrata 2.523 evra, kao treću najskuplju lokaciju u Beogradu.
Cene stanova nastavile su da rastu i u Novom Sadu. Najveće povećanje bilo je ponovo na opštini Grbavica i to za 120 evra. U samom centru Novog sada stanovi su poskupeli za 70 evra, pa je ovim poskupljenjem prosečna cena kvadrata u ovom delu grada 2.336 evra, i druga najpoželjnija lokacija.
[caption id="attachment_27652" align="aligncenter" width="1200"]
Pixabay.com/WikimediaImages[/caption]
Najveći pad u Poljskoj
U Sjedinjenim Američkim Državama, najvažnijem svetskom tržištu nekretnina, u drugom tromesečju izračunat je nominalni rast cena, ali je bio osetno niži nego u istom periodu prošle godine. Analitičari razlog tome pripisuju manjoj potražnji i nižim očekivanjima investitora stambenih projekata.
Tržišta u Evropi se takođe hlade. U Nemačkoj, zabeležen je rast cena u drugom tromesečju i iznosio je gotovo 12 odsto, u drugom kvartalu ove godine cene stambenih nekretnina porasle su samo 2,2 odsto na godišnjem nivou.
Najveći pad zabeležen je u Poljskoj, u Varšavi. Dok su tamošnje cene u drugom kvartalu prošle godine realno porasle za 4,5 odsto na godišnjem nivou, ove godine su izračunali pad od 7,6 procenata. Za tri meseca cene su pale za 2,7 odsto. Preokret se na godišnjem nivou dogodio i u Španiji, gde su cene u drugom kvartalu prošle godine porasle za 7,1 odsto, a ove godine pale za 6,27 procenata.
