Ali to može dovesti do neuspeha. Vaš ograničeni uvid može značiti da ne vidite potencijalne prepreke — i možda ostavljate druge obećavajuće opcije neistražene, navodi Biznis podrška.

Ako želite da najbolje ideje procvetaju, morate da otvorite svoj um različitim perspektivama — od osoba van vašeg tima, sa kojima obično ne razgovarate — i postavljate otvorena pitanja. Nakon što iznesete svoju ideju, pitajte: Šta se ističe, a šta nedostaje? Šta bi rekli naši kritičari? Razmislite o neuspehu vaše ideje: šta bi vaš pre mortem otkrio? Razmotrite druge osobe van sobe i pitajte: Šta bi rekao neko na prvoj liniji? Konačno, stavite se u kožu svojih konkurenata. Koje nedostatke ili slabosti u vašoj ideji bi oni proslavili da ste uspešni?Nije potrebno mnogo da bismo dobili energiju za nove stvari, bilo da je u pitanju proizvod na kojem radimo, predlog knjige ili proces koji treba revitalizaciju. Ushićeni sjajnim novim idejama i uzbuđeni što se brzo krećemo, grabimo priliku da razmišljamo krupno i napredujemo. Okupljamo naše timove i krećemo u akciju, predstavljajući samo prednosti naše zamisli i kreirajući plan za ispunjenje obećanja. Naš cilj je da zaslepimo i ubedimo dok zasljepljujemo sebe i druge za moguće nedostatke.

Ali čineći to, mi se suočavamo sa opasnostima ograničene perspektive. Izolovani u sopstvenim eho komorama, naš nagon za brzim udarom može zarežati. Možemo naići na neočekivane prepreke u poslednjem trenutku ili ostaviti druge obećavajuće rute neistražene. Naš rad se produžava ili se ruši i gori.

Ako želite da najbolje ideje cvetaju, onda umesto da čamite u okvirima sopstvene glave, otvorite svoj um različitim perspektivama — od osoba van vašeg tima, sa kojima obično ne razgovarate. Postavljajte im otvorena pitanja da biste vidjeli kako razmišljaju. Sljedeća pitanja mogu vam pomoći da proširite svoje vidike.

Šta se ističe?


Kada prezentujemo ideje ili predlažemo put napred, većina našeg posla prethodi razgovoru dok pripremamo prezentaciju. Nakon što razgovaramo, ideja počiva na kolektivu. Umesto da pomno vodite razgovor, otkrijte šta su drugi već shvatili postavljajući ovo pitanje. Vaša publika je možda shvatila glavne teme ili bi mogla podvući potpuno drugačiji ugao. Dodatna prednost postavljanja ovog pitanja je povratna informacija o vašoj komunikaciji. Možda niko ne pominje jednu stvar koju ste zaista željeli da naglasite. Iskreno tražeći utiske svojih slušalaca, pozivate ih na putovanje sa vama. Kada naše ideje inkorporiraju ideje drugih, one imaju veće šanse da postignu cilj.


Šta nedostaje?


Možda mislimo da smo ispitali problem iz svih uglova i pokrili svaku mogućnost. Ali ljudi sa različitim pozadinama ili oblastima stručnosti će verovatno primetiti različite praznine. Pitajući šta nedostaje, signaliziramo otvorenost za povratne informacije i spremnost da se odreknemo kontrole. Hvatamo se u koštac sa greškama mnogo pre konačnog rezultata ili čak dobijamo značajnu prednost na tržištu.

Šta bi rekli naši kritičari?


Uprkos našim najboljim naporima, kolege bi možda oklevale da iskreno kritikuju naš rad. Tokom sastanka C-departmana za jednog od mojih klijenata, izvršni direktor je postavio ovo pitanje. Glavni medicinski službenik, obično uzdržan da izrazi neslaganje, odmah je dao tri komentara kanalisanjem potencijalnih kritičara. Kako je sastanak odmicao, saznali smo da se i sama CMO složila sa dva prigovora. Počevši glasom hipotetičkog kritičara, bila je u stanju da imenuje zabrinutosti, a zatim da ih tvrdi. Uklanjanje ličnog narativa u prvom licu oslobađa svakoga da govori objektivnije i otvorenije prima konstruktivnu kritiku.

Šta bi naš pre mortem otkrio?


Istraživački psiholog i stručnjak za donošenje odluka Geri Klajn preporučuje timovima da sprovode pre morteme gdje se projektuju godinu dana unapred i zamišljaju da njihov projekat propada. Timovi pišu priču o tome kako je taj projekat propao. Prirodno je biti uzbuđen našim idejama. Ali pauza da bi se dobila živopisna slika onoga što bi moglo poći po zlu može vrlo dobro spreečiti taj put.

Šta bi rekao neko na frontu ko nema naš kontekst?


Drugi način na koji ograničavamo našu perspektivu je kroz prokletstvo znanja. Kao stručnjaci u nekoj oblasti ili kao viši menadžeri, pretpostavljamo da drugi razumeju šta radimo i da razumemo zašto smo izabrali određeni put. Shodno tome, skraćujemo našu komunikaciju. Pokrećemo nove inicijative uz pompe od onih na prvoj liniji fronta koji nisu proveli mesece uronjeni u ove ideje. Provera naših pretpostavki i ideja, posebno kod onih koji će biti pogođeni, dozira nas realnošću da put napred nije samo zasnovan na stručnosti, već i ukorenjen u iskustvu koje stvara za druge.

Kako bi naši konkurenti slavili da smo uspešni?


Često smo zaglibljeni u unutrašnju politiku, naporno radimo da lobiramo za svoje pozicije kod viših pozicija i zadobijemo naklonost favorita. Gledajući dalje od naših internih, organizacionih eho komora na to kako naši konkurenti misle, može proširiti našu perspektivu. Ne pitajte samo kako bi konkurencija proslavila vaše neuspehe, već kako bi ona mogla da proslavi ono što vi doživljavate kao uspeh. Jedan od mojih klijenata je odlučio da zaista istraži ovo pitanje. Mnogo prije datuma objavljivanja svoje najnovije linije proizvoda, napravili su najavu. Zatim su pozvali desetak insajdera da se pretvaraju da su konkurencija. Ovi ljudi su zamoljeni da zamisle da su oko konferencijskog stola u kancelarijama takmičara; čak su postavili logo konkurentske kompanije na zid konferencijske sale! Penušava pića su servirana i svaka osoba je zamoljena da nazdravi nedostacima novog proizvoda. Umesto da zamišljamo kako bismo mogli da pobedimo naše konkurente, možemo to da simuliramo zamišljajući kako bi oni kritikovali naš najbolji rad.

Ideje mrze izolaciju. Ciljna publika za naše ideje retko smo samo mi sami. Proces kojim oživljavamo naše ideje zahteva slušanje iz mnogih različitih perspektiva da bismo im dali oblik, sjaj i rok trajanja.