Ko odgovara kada radnik naruši zdravlje zbog posla? Više posla, manje vremena i stalni pritisak

Dugotrajno preopterećenje na poslu ne ostavlja posledice samo na psihičko zdravlje zaposlenih, već može da bude povezano i sa fizičkim problemima, uključujući bolove u leđima, povrede mišića i oboljenja kičme. Kada radnik zbog prevelikog obima posla, ponavljajućih pokreta, podizanja tereta ili nebezbednih uslova naruši zdravlje, postavlja se pitanje ko snosi odgovornost i koliko je teško dokazati vezu između posla i nastale povrede.

U Srbiji ovu oblast uređuju Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i Zakon o radu, koji propisuju obaveze poslodavaca u zaštiti zaposlenih i uređuju pravo na naknadu štete. Poseban problem nastaje kada se zdravstvene tegobe razvijaju postepeno, tokom meseci ili godina, pa nije jednostavno utvrditi da li je uzrok posao, ranije zdravstveno stanje ili kombinacija više faktora.

Kada prevelik obim posla postaje rizik za zdravlje?

U mnogim zanimanjima zaposleni svakodnevno rade pod vremenskim pritiskom, preuzimaju dodatne zadatke ili ostaju duže na poslu kako bi ispunili očekivanja poslodavca. U proizvodnji, skladištima, građevinarstvu, trgovini i zdravstvu fizičko opterećenje može da podrazumeva dugotrajno stajanje, podizanje i prenošenje tereta ili ponavljanje istih pokreta.

U kancelarijama su rizici drugačiji, ali nisu zanemarljivi. Dugotrajno sedenje, neodgovarajuće radno mesto, nedostatak pauza i stalna dostupnost mogu doprineti tegobama i povećanom stresu. Ipak, nije svaka bol ili zdravstveni problem automatski posledica posla. Za utvrđivanje uzroka potrebni su medicinska procena i, kada je relevantno, analiza uslova rada.

Međunarodna organizacija rada upozorava da digitalizacija i veštačka inteligencija mogu doneti koristi za bezbednost zaposlenih, ali i nove rizike. U izveštaju iz 2025. godine organizacija ukazuje na mogućnost intenziviranja rada, pojačanog nadzora i povećanog pritiska na zaposlene ukoliko se nove tehnologije ne uvode uz odgovarajuće mere zaštite.

Zbog toga pitanje bezbednosti na radu danas ne obuhvata samo zaštitnu opremu i sprečavanje nezgoda, već i način organizacije rada, procenu rizika i uslove u kojima zaposleni obavljaju svoje zadatke.

Povreda kičme na poslu: Zašto je nekada teško dokazati uzrok?

Jedan od komplikovanijih slučajeva jeste kada radnik razvije hronične bolove u leđima ili problem sa kičmom nakon dugotrajnog fizičkog napora. Za razliku od situacije u kojoj zaposleni padne sa merdevina ili se povredi prilikom podizanja teškog predmeta, kod dugotrajnih tegoba često ne postoji jedan jasno određen trenutak kada je povreda nastala.

Zaposleni, na primer, može godinama da radi u skladištu, svakodnevno podiže i prenosi teret, a da ozbiljnije simptome oseti tek kasnije. U takvoj situaciji nije dovoljno samo utvrditi da radnik ima zdravstveni problem. Potrebno je ispitati prirodu posla, trajanje i intenzitet opterećenja, medicinsku dokumentaciju i druge okolnosti koje mogu biti značajne za procenu uzroka.

Dodatnu poteškoću predstavlja činjenica da bolesti kičme mogu imati više uzroka. Starost, ranije povrede, individualne predispozicije i aktivnosti van radnog mesta takođe mogu uticati na zdravstveno stanje.

Zbog toga bol u leđima koji se pojavio tokom zaposlenja ne znači automatski da je reč o povredi na radu ili profesionalnoj bolesti. Međutim, ni činjenica da se problem razvijao postepeno ne znači da je veza sa radnim mestom unapred isključena.

U Srbiji se profesionalne bolesti utvrđuju prema propisanoj listi i uslovima za priznavanje. Zbog toga je kod dugotrajnih tegoba važno razlikovati povredu koja je nastala u konkretnom događaju, profesionalnu bolest i druge zdravstvene probleme koji mogu biti povezani sa radom.

Ko je odgovoran kada zaposleni pretrpi povredu?

Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, poslodavac je dužan da obezbedi i sprovodi preventivne mere i zaštiti zaposlene u svim aktivnostima i na svim nivoima organizovanja rada.

To podrazumeva procenu rizika, odgovarajuće uslove rada i mere kojima se sprečavaju povrede i štetni uticaji radnog procesa na zdravlje zaposlenih. Poslodavac ne može jednostavno da se oslobodi svojih zakonskih obaveza tako što određene poslove poveri drugom licu zaduženom za bezbednost i zdravlje na radu.

Zakon o radu u članu 164 propisuje da je poslodavac dužan da zaposlenom naknadi štetu koju pretrpi na radu ili u vezi sa radom, u skladu sa zakonom i opštim aktom.

Ipak, to ne znači da poslodavac automatski odgovara za svaki zdravstveni problem koji zaposleni dobije tokom radnog odnosa. U konkretnom slučaju značajni su okolnosti nastanka povrede, uzročna veza sa radom i zakonski uslovi za odgovornost i naknadu štete.

Ako zaposleni smatra da je njegovo zdravlje ugroženo zbog uslova rada, može da se obrati nadležnoj inspekciji rada. U slučaju spora o naknadi štete, o pravu na naknadu može odlučivati i sud.

Šta radnik može da uradi ako sumnja da je posao narušio njegovo zdravlje?

Kada se pojave tegobe za koje zaposleni sumnja da su povezane sa poslom, važno je da ne odlaže pregled i da sačuva dokumentaciju koja može biti značajna za utvrđivanje uzroka.

To posebno važi za radnike koji svakodnevno podižu teret, rade u prinudnom položaju, dugo stoje ili obavljaju ponavljajuće fizičke zadatke.

Važni koraci su:

• Medicinski pregled i dokumentacija: potrebno je evidentirati simptome, nalaze, dijagnoze i preporuke lekara, uz navođenje prirode posla i opterećenja kojima je zaposleni izložen.
• Evidencija uslova rada: korisno je zabeležiti radne zadatke, radno vreme, prekovremeni rad, način podizanja tereta i eventualne prijave problema nadređenima.
• Prijava povrede, ako se dogodila na radu: kada postoji konkretan događaj koji je doveo do povrede, važno je da bude evidentiran i prijavljen u skladu sa zakonom.
• Obraćanje inspekciji rada: ako postoje nepravilnosti u sprovođenju mera bezbednosti i zdravlja na radu, zaposleni može da zatraži nadzor nadležnog organa.
• Pravni savet: kod ozbiljnijih povreda, trajnih posledica ili spora sa poslodavcem, stručna pravna procena može pomoći da se utvrde moguća prava na naknadu štete.

Kod teških i smrtnih povreda, kao i kolektivnih povreda, zakon propisuje obavezu poslodavca da obavesti nadležnu inspekciju rada i policiju odmah, a najkasnije u roku od 24 sata. Za određene lakše povrede koje dovode do nesposobnosti za rad duže od tri dana propisan je rok od pet radnih dana.

Važno je i da zaposleni zna da dokumentovanje zdravstvenog stanja i uslova rada ne garantuje automatski priznanje povrede ili profesionalne bolesti. Ono, međutim, može biti značajno za medicinsku procenu i eventualni postupak dokazivanja.

Ko plaća cenu kada radnik zbog posla izgubi zdravlje?

Posledice preopterećenja ne završavaju se na bolovanju. Zaposleni može da se suoči sa dugotrajnim lečenjem, smanjenom radnom sposobnošću i dodatnim troškovima, dok porodica može da preuzme deo obaveza i tereta koji nastaju zbog bolesti.

Poslodavac, sa druge strane, može da se suoči sa troškovima odsustva zaposlenih, organizacionim problemima, inspekcijskim merama i eventualnom obavezom naknade štete ako su ispunjeni zakonski uslovi.

Zbog toga prevencija nije samo zakonska obaveza već i važan deo organizacije poslovanja. Realno planiranje obima posla, bezbedni radni postupci, odgovarajuća oprema i pravovremeno reagovanje na zdravstvene tegobe mogu da smanje rizik od povreda i dugoročnih posledica.

Kada zaposleni godinama radi pod prevelikim opterećenjem, a zatim se suoči sa ozbiljnim zdravstvenim problemom, najvažnije je utvrditi šta je dovelo do takvog ishoda. Bezbedno radno mesto ne podrazumeva samo odsustvo neposredne opasnosti, već i organizaciju rada koja štiti zdravlje ljudi.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.