Sezonski poslovi u poljoprivredi mnogima deluju kao prilika da se za kratko vreme zaradi pristojan novac, ali rad na njivi često je mnogo teži nego što izgleda. Dugotrajno saginjanje, visoke temperature i sati provedeni u neprirodnom položaju samo su deo svakodnevice berača voća. Devojka od 25 godina, koja je radila na branju jagoda, malina, breskvi i paprika, za BizPortal je ispričala kako izgleda ovaj posao i zbog čega je tek nakon rada na njivi počela drugačije da gleda na novac.
Kako kaže, probala je da bere različite vrste voća i povrća, ali joj je branje jagoda ostalo u najtežem sećanju. Iako se sezonski poslovi često predstavljaju kao način da se brzo dođe do zarade, njeno iskustvo pokazuje koliko fizičkog napora može da stoji iza dnevnice.
"Ko kaže da je taj posao lak i da je zarada brza, veoma se vara. Radila sam na branju jagoda, paprika, breskvi i malina i mogu slobodno da kažem da je branje jagoda najteže", priča Snežana za BizPortal.
Branje jagoda najteže joj je palo
Jedan od najvećih problema, objašnjava, jeste položaj tela tokom rada. Branje jagoda zahteva dugotrajno saginjanje, zbog čega se posle više sati na njivi javlja snažan fizički umor.
"Veoma je neprirodan položaj, kao polučučanj. Zamislite da ste 12 sati u tom položaju. Desilo mi se da sam puzala dok sam radila, mislila sam da će mi mišić pući", priseća se sagovornica.
Takav napor, kako navodi, teško je razumeti dok se posao ne iskusi na sopstvenoj koži. Iako dnevna zarada može da deluje primamljivo, iza nje stoje sati fizički zahtevnog rada, zbog čega sezonski posao nije jednako lak za svakoga.
Ipak, kada se radni dan završi i dobije novac za svoj trud, umor joj je bar donekle lakše da podnese.
"Na kraju dana, kada dobijem 5.000 dinara, lakše mi je jer znam zašto sam radila. To je dnevnica za jedan dan, ali zato radimo 12 sati", kaže Snežana.
Pauza od 20 minuta znači više nego što se čini
U poslu koji podrazumeva sate provedene na otvorenom, kratka pauza može da napravi veliku razliku. Sagovornica objašnjava da predah na njivi nije isto što i pauza tokom uobičajenog radnog dana.
"Pauze za obrok na njivi su sasvim nešto drugo. Iako tako ne deluje, tih 20 minuta zaista znači. Mogu da jedem, popijem kafu, odmorim i zaista se restartujem, tako da sam spremna za dalji rad", priča ona.
Kada se veliki deo dana provede u fizičkom naporu, čak i kratko vreme za obrok i odmor dobija drugačiji značaj. Telo se umara, a povratak poslu posle pauze zahteva novu dozu energije i koncentracije.
Žene u šezdesetim rade rame uz rame sa mlađima
Poseban utisak na nju ostavile su starije žene sa kojima je radila. Iako ima samo 25 godina, kaže da je pored sebe na njivi gledala žene koje su već ušle u sedmu deceniju života, a koje su posao obavljale podjednako brzo kao mlađe radnice, pa i brže.
"Iako sam ja mlađa, imam 25 godina, pored mene su radile žene u šezdesetim godinama. Mogu da kažem da rade isto kao mlađe osobe, ako ne čak i brže. Imaju moje najiskrenije poštovanje", ističe ona.
Njen primer pokazuje koliko iskustvo, navika i izdržljivost mogu da znače u sezonskim poslovima. Istovremeno, rad na njivi može biti posebno zahtevan za one koji nisu navikli na višesatni fizički napor.
"Iznad vas gori sunce, a vi ste nasred njive"
Osim bolova i umora, dodatni izazov predstavljaju visoke temperature i nedostatak hlada. Radnici su često direktno izloženi suncu, a mogućnost da se sklone i rashlade zavisi od uslova na konkretnom gazdinstvu.
Sagovornica se priseća i situacije kada joj se tokom rada zavrtelo u glavi.
"Posao je takav, iznad vas gori sunce, vi ste na sred njive, nema sklanjanja. Jednom mi se desilo da sam ustala i zavrtelo mi se u glavi. Polivali su me vodom dok nisam došla sebi, a potom sam nastavila da radim", priča Snežana.
Dodaje da je takva situacija za nju bila posebno neprijatna jer nije bila naviknuta na takav rad. Ipak, kako kaže, među ljudima koji redovno rade na njivama ovakve situacije nisu nepoznate.
Vrtoglavica tokom rada na vrućini može biti znak iscrpljenosti ili bolesti izazvane toplotom i ne treba je olako shvatati. U takvoj situaciji važno je prekinuti rad, skloniti se na hladnije mesto i potražiti pomoć ako se stanje ne popravlja ili su simptomi ozbiljni.
"Tek tada sam shvatila koliko novac vredi"
Iskustvo branja različitih vrsta voća i povrća ostavilo je na nju utisak koji prevazilazi samu zaradu. Posle sati provedenih u neprirodnom položaju, rada na suncu i fizičkog napora, kaže da je počela mnogo više da ceni novac koji zaradi.
"Slobodno mogu da kažem da od tada stvarno više cenim novac, jer znam koliko sam se mučila da ga zaradim", zaključuje naša sagovornica.
Njena priča podseća da iza sezonskih poslova, koji se često predstavljaju kroz dnevnice i mogućnost brze zarade, stoje stvarni ljudi i sati napornog fizičkog rada.
Zarada od 5.000 dinara koju navodi odnosi se na njeno lično iskustvo, a ne na jedinstvenu dnevnicu za sve berače u Srbiji. Iznos može da zavisi od vrste voća, mesta rada, načina obračuna i dogovora sa poslodavcem.
Za one koji razmišljaju o sezonskom poslu, zato je važno da se pre odlaska na njivu raspitaju o radnom vremenu, pauzama, načinu isplate, obezbeđenoj hrani i smeštaju, kao i o uslovima rada tokom visokih temperatura.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)